Sweet dreams



 
PrijemPortal*KalendarGalerijaČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
sat



More Cool Stuff At POQbum.com

Juni 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930 
KalendarKalendar
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti: 
:: Zaboravio sam šifru
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
danijela1
 
Cakapo
 
VOYAGER75
 
Admin
 
pilot
 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 3 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 3 Gosta

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 24 dana Ned Dec 24, 2017 2:02 pm
Anketa
Kako vam se svidja forum?
 1.da svidja mi se
 2.ne nesvidja mi se
 3.moze bolje
Pogledaj rezultate
Statistike
Imamo 11 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je Dalmatino

Naši korisnici su poslali ukupno 380 članaka u 276 teme
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice digg  Socialni obeležak stranice delicious  Socialni obeležak stranice reddit  Socialni obeležak stranice stumbleupon  Socialni obeležak stranice slashdot  Socialni obeležak stranice yahoo  Socialni obeležak stranice google  Socialni obeležak stranice blogmarks  Socialni obeležak stranice live      

Zadržite i delite adresu sweet dreams na vaš sajt social bookmarking-a

Zadržite i delite adresu na vaš sajt social bookmarking-a

Delite | 
 

 Čučuk Stana

Ići dole 
AutorPoruka
danijela1
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 252
Datum upisa : 06.08.2009

PočaljiNaslov: Čučuk Stana   Uto Avg 25, 2009 3:24 pm

Hajduk-Veljkov najlepši jatak

Bilo je
rano pre podne kad je brava na vratima negotinskog prote Velimirovića
tiho škljocnula. U sobu je, vodeći za ruku sitnu, preplašenu devojčicu,
ušla visoka devojka odvažnog izgleda.
- Gospodaru, - obratila se
čoveku za sofrom, čak mu ni Boga ne nazvavši – zar tvoji momci ne znaju
Turke ubijati nego devojačke darove krasti?
Gospodara,
Hajduk-Veljka, kao da je korbač ošinuo: s njim još niko ovako nije
govorio. I taman je zaustio da drsku lepoticu upita čija je i odakle je
kad je u sobu ušao prota – nije mu trebalo dugo da shvati da pred njim
stoji njegova sinovica Stana Plještić. Ne razmišljajući mnogo zgrabio
je šakama iz gomile zlatnog i srebrnog novca koja je stajala na stolu i
pružio je devojčici.
- Hvala, gospodaru, - rekla je krotko verujući
da prima nadoknadu za sestrine darove. Međutim, nije bila u pravu.
Hajduk Veljko je još jednom zagrabio iz hrpe, ali je ovog puta novac
pružio Stani.
- Sad sam te darivao, moja si! – rekao je.
Devojka je, užasnuta, ustuknula.

Ropska odanost

Tako,
otprilike, glasi jedna od mnogih priča o prvom susretu Hajduk-Veljka i
Čučuk-Stane. Malo verovatna, kako misli većina istraživača koja se
bavila ovom, po svemu izuzetnom, ličnošću. Istini za volju, za malo šta
o Stani Plještić može se reći to je bilo tako i nikako drukčije. Gotovo
ceo njen život ostaje pretpostavka. Zašto?
Jedan od razloga je
svakako i to što je rođena i rasla u zemlji nesumnjive vladavine
muškaraca, u vreme kad je tek poneko bio pismen pa bi bilo pravo čudo
da se i našao neko da pokolenjima ostavi zapis o ovoj mladoj ženi koja
je u podjednakoj meri volela i "ljude svog života" i slobodu. Čak ni
Vuk Karadžić pišući o Hajduk-Veljku nije smatrao potrebnim da o Stani
Plještić nešto više zabeleži.
U svakom slučaju, u mnoštvu nagađanja
izdvaja se i ponešto u čemu se svi slažu: Stana Plještić bila je
izuzetno hrabra, naočita, pronicljiva devojka. Van sumnje je i da je
Veljka veoma volela (otuda se čini malo verovatnim da je bila
"užasnuta" gospodarevom odlukom da je uzme za ženu): ispraćala ga je u
bojeve, a u ponekim i sama učestvovala. Jednom prilikom je čak bila i
ranjena. Veljku se gotovo ropski pokoravala. Nije joj, izgleda smetalo
što je u Jagodini imao ženu koju je povremeno obilazio.
Jedna od
nepoznanica u Staninom životu je i koliko je godina imala kad je
upoznala Veljka. Prema istraživanjima dr. Tihomira Stanojevića, Veljko
je pao u petak, 18. VII 1813, u tridesetoj. Stani je u tom trenutku
bilo 18. S obzirom da je do susreta u protinoj kući došlo 1812. to bi
značilo da je imala 17 godina kada su se sreli. Međutim, prema "Maloj
enciklopediji Prosvete" udovica je ostala sa 20. Bilo koji od ova dva
podatka da je tačan, nesumnjivo je da je Stana bila vrlo mlada kada je
ostala bez muža.

Selo čitajućih staraca

Činjenica da su i
poreklo i život Čučuk-Stane obavijeni zagonetkama stvara mogućnosti da
se ovoj neobičnoj ženi nanesu mnoge nepravde. Pored mnogih i to da je
bila nepismena pastirica. Većina onih koji su se bavili proučavanjem
njenog života misle upravo suprotno. Dušica Popović-Stojković, autor do
sada najobimnijeg dela o Čučuk-Stani piše:
"Može se sa sigurnošću
tvrditi da je bila pismena jer je rođena u najkulturnijem selu
Krajine". Poznato je, naime, da je Sikole, selo u kome se rodila, pre
oslobođenja 1833. bilo, pored manastira Bukova, najveći duhovni centar
Krajine. Njegovi žitelji su bili, kako je zapino, "bogati ne samo u
stoci već i u novcu i veoma trudoljubivi". Ni u jednom selu Krajinskog
okružja nije bilo "toliko pismenih i čitajućih staraca koliko u ovom, a
to zbog toga što Sikopljani ni pod Turcima bez škole nisu bili".
Po
nekim podacima Sikole je dobilo školu 1807, a tada je Stana mogla da
ima 12-ak godina. Zvuči logično da su njeni roditelji to iskoristili i
dali je "na nauke". Razume se, postavlja se pitanje koliko je trajalo
to školovanje i da li je škola u, istina bogatom, ali zabitom
planinskom selu mogla da joj pruži nešto više od čitanja i pisanja
staroslovenskih slova.
A ako se nije opismenila u Sikolu, gde je
onda? Jer, nema sumnje da je bila pismena: kako bi inače tako lako
savladala ruski, poljski, rumunski i grčki jezik, a ovaj poslednji čak
naučila da čita i piše. Da li se zaista, kao što je kazivao njen
sestrić, gospodin Mihailo Spasojević, računovođa Srpske Državne
Štamparije, školovala u Beloj Crkvi, u Banatu?
"Sve tri kćeri, još
dok su male bile, pošalje Plještić u Banat, u Belu Crkvu, gde su bile
kod tamošnjeg popa i učile ženski rad. Po želji očinjoj nosile su sve
tri sestre muške nemačke haljine, pa su se docnije u tim haljinama
vratile u zavičaj. Čudnovata ova želja Plještićeva objašnjava se time
što on sve dotle nije imao muškog poroda. Najmlađe dete, Mihailo,
rodilo mu se mnogo docnije i bilo je još na sisi kad je izbila
katastrofa 1813".

Harem vojvode Milenka

Teško je
odgovoriti otkud tri sestre baš u Beloj Crkvi; da li možda zbog toga
što je njihov otac boravio u tom mestu pa mu se ono dopalo? Ideja da ih
je u Belu Crkvu poslao samo da bi ženske radove izučile ne čini se baš
mnogo prihvatljivom. Verovatnije je da je tamo postojala škola koja je
bila na "višem nivou" od one u Sikolu, pa su mogle bolje da se pripreme
za život. Ali, bez obzira iz kojih se razloga odlučio za Belu Crkvu
sigurno je da je Radovan Plještić bio čovek naprednih shvatanja.
On
sâm stigao je u Sikole iz Hercegovine. Ne baš direktno: njegov otac se
sa trojicom sinova, od kojih je kasnije svaki uzeo različito prezime
(najstariji Nerić, srednji Velimirović i najmlađi Plještić), iz
Hercegovine iselio u Vlašku, a onda ubrzo došao u Srbiju. Odakle su
bile devojke kojima su se njegovi sinovi poženili – ne zna se.
Zna
se samo da su se Nerić i Plještić nastanili u Sikolu, a da se
Velimirović zapopio i otišao u Negotin gde je postavljen za protu. Isto
tako, poznato je i da su se Nerić i Plještić latili pastirskog štapa,
ali ne u bukvalnom smislu. Da su bili samo pastiri, teško da bi se o
Staninom ocu govorilo kao o imućnom čoveku. I jedan i drugi izrodili su
decu. Radovan, kao što smo već rekli, tri kćeri: Stanu, Stojnu i
Stamenu. Svakoj je, kako je i trebalo, pripremio bogat miraz. Da ga
nije bilo pitanje je bi li se Stana i Veljko ikada sreli. O toj krađi,
s početka naše priče, postoji još jedna verzija i ona je, moguće,
razlog što Vuk Karadžić, koji je dobro poznavao Veljka, Stanu gotovo i
ne spominje.
Naime, pričalo se da je Radovanova kći posle krađe
devojačke spreme otišla 1809. u Poreč, varošicu na istoimenom dunavskom
ostrvu, da se požali vojvodi Milenku Stojkoviću. Tamo je, tvrdi se,
zatekla vojvodu okruženog haremom lepih i mladih Turkinja i pošto nije
odmah uspela da povrati darove, odsela u kući Stojana Abraša, pobratima
Veljkovog. U toj kući joj se navodno toliko dopalo da je u njoj ostala
sve dok nije srela Veljka.
Ova dosta naivna priča neuverljiva je već
i zbog toga što je teško pretpostaviti da bi tada moćni vojvoda
Milenko, poznat po svojoj slabosti prema ženama, propustio takvu
lepoticu kakva je Stana.

Samo za junaka

O kratkom
zajedničkom životu Veljka i Stane nema mnogo pomena: samo da je bio
ispunjen strašću i da joj je ostavio gomilu dukata. Po nekima čak oko
30.000. Toliko zlata ni pre ni kasnije nije imala nijedna Krajinka. Ni
ova priča verovatno ne odgovara istini: Stana je nesumnjivo ostala
bogata udovica kad je mogla grčkim borcima za oslobođenje od Turaka da
pozajmi 5.500 dukata, ali, da je imala onu razliku do 30.000, ne bi
poslednje godine života provela u nemaštini.
Kada je posle Veljkove
pogibije napustila Negotin, Stana je punih šest godina s njegovim
drugovima vodila borbe protiv Turaka da bi se zatim s Veljkovim bratom
Milutinom i snahom Stanojkom povukla u Poreč. Na konjima, koje je vodio
Milutin, bilo je natovareno blago. Kada su u septembru Turci
bombardovali Poreč, Stana je već bila na putu za Austro-Ugarsku. U
pančevačkom karantinu srela je Veljkovu prvu ženu Mariju. Odatle su,
obe, krenule u Bečkerek. Mladu i lepu Stanu zapazio je bogati trgovac i
zaprosio je. Odbila ga je rečima:
- Ja sam bila za junakom i ako se još koji put udajem, opet ću otići za junaka!
Ovoga
se, kako se pokazalo, i pridržavala. U leto 1815. udala se za grčkog
revolucionara Georgakisa Olimpiosa. Ni ovog puta njen bračni život nije
dugo potrajao: samo nekoliko godina. U 26-oj ponovo je postala udovica.
Sa Georgakisom Stana je izrodila troje dece: dva sina i ćerku. Kada je
posle njegove smrti poželela da se vrati u Srbiju, Miloš joj to nije
dozvolio mada ju je ljubazno primao u Bukureštu: Georgakis nije bio
njegov prijatelj pa je smatrao da prema njoj nema nikakve obaveze.
Godine 1842. grčka vlada joj je odobrila skromnu penziju i dozvolila
joj da živi u Grčkoj. Umrla je u Atini 1849. godine. Dukati koje je
svojevremeno pozajmila grčkom pokretu za oslobođenje nikad joj nisu
vraćeni. Da jesu, možda bi ispunila poslednju želju: da još jednom vidi
Srbiju i rodno Sikole.
Pred kraj XIX veka u "Starim malim novinama"
objavljen je tekst iz Atine u kojem je stajalo da je Stanin grob
potpuno zapušten i da na njemu nema nikakvog obeležja. Uređivala ga je,
dok je bila živa, kći Jevrosima. Sinovi Aleksandar i Milan umrli su
mnogo pre Stane.

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Čučuk Stana
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Ovo su najskuplji gradovi na svijetu!!!
» Kako urediti mali stan
» Vlasi-magija
» Sitnice koje menjaju izgled stana
» Ikone stila afro-američkog porekla: Nekada i sada

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Ucimo zajedno :: Isrorija i mitologija-
Skoči na: