Istorija Maja

Maje
su tokom svoje istorije naseljavali poluostrvo Jukatan. Istorija Maja
se deli na dva velika perioda: Stara Imperija i Nova Imperija.
Prvobitni Maji, tokom Stare Imperije, ziveli su u juznom delu
poluostrva Jukatan, danasnjem Hondurasu, Gvatemali i meksickim drzavama
Cijapas i Tabasko. Ovo razdoblje je trajalo od 1000. god. p.n.e. do 6.
veka n.e. Maje su zivele u malim gradovima-drzavama. Svaka drzava imala
je svoju sopstvenu dinastiju, umetnicki stil, religijska obelezja itd.
U Staroj Imperiji najvise su se isticali gradovi Palenke (u Meksiku),
Tikal (u Gvatemali), Kopan (u Hondurasu).


Maje su zemlju
obradjivali veoma primitivno. Nisu cak otkrili ni ralicu. Seljak bi
spaljivo deo dzungle i na tako dobijenoj njivi busio bi pomocu
zasiljenog stapa otvore, gde bi ubacivao zrna kukuruza. Kada bi se
polje istrosilo seljak bi jednostavno preseljavao na neko drugo mesto,
jer nije poznavao djubrenje. Ta napustena zemlja obrasla bi rastinjem i
tek posle nekoliko godina ponovo bi bila pogodna za obradu. U potrazi
za plodnim zemljistem seljaci su prodirali sve dublje u dzunglu i na
taj nacin se udaljavali od gradova, koje su morali da hrane. Prevoz
hrane je bio sve tezi. Ogromna prostranstva, koja su bila uslov i osnov
kulture Maja postala su neplodna i citav narod je video spas u
emigraciji.
Sudbina seljaka bila je izuzetno teska. Jednu trecinu
prinosa morali su da predaju dostojanstvenicima, jednu trecinu
svestenstvu, a preostalu trecinu smeli su da zadrze za svoje potrebe.
Obicno bi se, tokom perioda izmedju setve i zetve, terali na javne
radove u rudnicima, kamenolomima i na gradjevinama.

Oko 610.
godine n.e. desio se neobican dogadjaj, stanovnistvo se odjedanput
spakovalo, napustilo gradove i krenulo ka severu, ostavivsi iza sebe
ogromne palate i hramove. Naselili su se na severu poluostrva Jukatan.
Na tom mestu formirana su nova gradska naselja pod imenima Cicen-Itsa,
Majpan, Uhmal. Razlog ove masovne migracije stanovnistva nije tacno
definisan. Postoje razlicite pretpostavke da je Maje isterala velika
elementarna katastrofa ili epidemija. Pretpostavka je bila i da je
uzrok seobe bila promena klime. Sve ove pretpostavke nisu
zadovoljavajuce. Postoji pretpostavka, koja je verovatno tacna, da su
Maje napustile zemlju zbog nedostatka plodnog zemljista.


Nova
Imperija zapocinje u 6. veku izgradnjom velikih gradova-drzava
Cicen-Itse, Majpana, Uhmala. Vladari Majpana bili su svestenici sa
kraljem svestenikom na celu, koji su sebe smatrali neposrednim
potomcima belog boga Kukulkana, i zbog toga su stavljali na sebe
vestacke brade. U Cicen-Itsi i Uhmalu vladali su ratnici nekih
aristokratskih vojnih kasti.
Iako se cela civilizacija Maja
zasnivala na gajenju kukuruza i razvijala se u okruzenju bujne
vegetacije, dekorativni motivi na gradjevinama nisu uopste bili biljnog
porekla. Cak i stubovi na gradjevinama, koje su ostale kulture gradile
oponasajuci drvece, Maje su gradile u obliku zmije. Maje su svoju
drzavu nazivali “Kraljevstvo velike zmije”. Osnovna odlika
gradjevina Maja je to sto su dizane na vestackim platformama od kamena
u obliku piramide sa zarubljenim vrhom. Zidovi palata i hramova bili su
izrazito debeli i pokriveni oblogom od reljefnih kamenih ploca. Uopste,
te bi zgrade stvarale utisak ogromnih tvrdjava da nije reljefa i
hijeroglifa koji pokrivaju njihove zidove. Na njima se vide ljudske i
zivotinjske glave , motivi zmije i figure bogova.
Danas se
hijeroglifi Maja relativno tacno citaju. Desifrovanje tih natpisa
donelo je veliko razocarenje jer su natpisi na gradjevinama
predstavljali kalendar. Maje nisu uopste pisali o svom zivotu i o
svojim obicajima. Oni su, prema tome, zgrade dizalizbog toga sto je to
nalagao kalendar. U razmacima od pet, deset ili dvadeset godina gradili
su novu kamenu strukturu snabdevajuci je odgovarajucim datumom
nastanka. Ponekad su sebi uprosavali zadatak, oblazuci staru zgradu
novom oblogom od kamena i smestajuci odozgo novi datum.


1000.
god. n.e. gradovi Majpan, Uhmal i Cicen-Itsa su se ujedinili u
federaciju. Medjutim oko 1200. god. izmedju njih je izbio rat.
Majpanska vojska, pod vodjstvom Unak Sela i uz pomoc najamnicke vojske
Tolteka, pokorava Cicen-Itsu. Godine 1441. medju pokorenim
stanovnistvom izbija ustanak pod vodjstvom uhmalskog kneza iz dinastije
Hiju, i osvajaju Majpan. Nakon toga razbijena i oslabljena zemlja Maja
postaje lak plen Asteka.
Po dolasku Spanaca Maje gotovo nisu ni
postojale. Narod se rasuo po plemenima. Pleme koje se suprotstavilo
Spancima bilo je pleme Kicei.

Upoznaj avione danasnjih svetskih sila



Dostignuca
Maja u umetnosti, pisanju, arhitekturi, astronomiji i matematici su
bila velika. Matematicari su izumeli koncept nule i pozicionog brojnog
sistema. Uz pomoc toga napravili su kalendar koji je mogao precizno da
meri vreme tokom miliona, cak i miliardi godina. To im je omogucilo da
suncevu godinu izracunaju tacnije nego u julijanskom kalendaru. Na
primer duzinu lunarnog meseca doterali su na samo 24 sekunde od brojke
odredjene atomskim satovima. Astronomska otkrica izvedena su bez
ikakvih teleskopa, vec posmatranjem golim okom i strogim belezenjem
svake promene na nebu. Dustignuca su utoliko veca ako uzmemo u obzir da
su Maje zivele u kamenom dobu. Imali su malo ili nimalo bronze. Gvozdje
nisu ni koristili. Tocak prakticno nisu koristili, mada su poznavali
sam krug.