Sweet dreams



 
PrijemPortal*KalendarGalerijaČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
sat



More Cool Stuff At POQbum.com

Avgust 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
  12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  
KalendarKalendar
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti: 
:: Zaboravio sam šifru
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
danijela1
 
Cakapo
 
VOYAGER75
 
Admin
 
pilot
 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 2 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 2 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 24 dana Ned Dec 24, 2017 2:02 pm
Anketa
Kako vam se svidja forum?
 1.da svidja mi se
 2.ne nesvidja mi se
 3.moze bolje
Pogledaj rezultate
Statistike
Imamo 11 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je Dalmatino

Naši korisnici su poslali ukupno 380 članaka u 276 teme
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice digg  Socialni obeležak stranice delicious  Socialni obeležak stranice reddit  Socialni obeležak stranice stumbleupon  Socialni obeležak stranice slashdot  Socialni obeležak stranice yahoo  Socialni obeležak stranice google  Socialni obeležak stranice blogmarks  Socialni obeležak stranice live      

Zadržite i delite adresu sweet dreams na vaš sajt social bookmarking-a

Zadržite i delite adresu na vaš sajt social bookmarking-a

Delite | 
 

 Istorija Feničana

Ići dole 
AutorPoruka
danijela1
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 252
Datum upisa : 06.08.2009

PočaljiNaslov: Istorija Feničana   Uto Avg 25, 2009 3:32 pm

Fenikija



Fenikija je bila antička
civilizacija koja se prostirala u uzanom obalskom pojasu u Siriji od
reke Elevteros na severu do predgorja Karmil na jugu (današnji Liban),
dužine 240 kilometara i širine oko 20 kilometara. Feničani (Sidonci,
Hananci, Puni), stari pomorsko-trgovački narod, vladali su Sredozemnim
morem i osnovali niz samostalnih gradova-država koji su ponekad
obrazovali saveze pod hegemonijom jednog od njih, najpre Sidona, a
zatim Tira, koji je stekao prevlast nad feničanskim gradovima.

Danas
se vrlo malo zna o Feničanima. Pronađeno je nekoliko njihovih natpisa.
Oni sebe nisu zvali Feničanima, već Sidoncima, po Sidonu, jednom od
njihova dva najvažnija grada, koji je ležao severno od Tira. Kad su
stari Grci prvi put došli u dodir sa ovim od sunca opaljenim mornarima,
nazvali su ih foinoi, to jest, crveni kao krv. Kad se ovaj smisao reči
izgubio, ljudi su dovodili u vezu ime Feničana s domovinom tajanstvene
ptice feniks, za koju se govorilo da živi pet stotina godina i da se
obnavlja tako što spali sebe i svoje gnezdo, a tada se nova ptica
pojavi iz pepela stare.

Onih nekoliko pomena feničkog jezika,
koji su ostali sačuvani, nalaze se u jednoj komediji Plauta, rimskog
komediografa iz trećeg veka. Neka lica te komedije govore prostim
feničanskim narečjem. Isto tako u nekom modernom delu čovek nailazi na
odlomke čudnovatog i nerazumljivog jezika, umetnute tu i tamo, da bi
kod publike izazvali smeh na račun malog posrednika, trgovčića, koji je
doputovao iz daleka, a pripada jednom delu ljudske zajednice, koji
nikad nije bio popularan.

Feničani su osnovali kolonije u svim
delovima Sredozemnog mora. I Kadiz u Španiji i Marsej u Francuskoj, kao
i većina gradova na Sardiniji i Korzici, i Kartagina na severnoj obali
Afrike, sve su to bile feničanske naseobine mnogo pre nego što su
pripadale Grcima i Rimljanima. Postoje pouzdani dokazi[gde?] da su
Feničani prošli kroz Herkulove stubove (moderni Gibraltar) mnogo pre
nego se ma ko drugi odvažio na tako dalek put. Ima skoro isto tako
verodostojnih dokaza da su oni plovili do Scili ostrva, na jugu
Engleske, i tamo menjali mediteransku robu za kalaj iz Kornvola. Čini
se da im nikad nije bilo dopušteno stupiti na englesko tlo, jer su
uživali vrlo rđav glas. Velšani su radije s njima trgovali na
neutralnom (i po svoj prilici nenastanjenom) zemljištu.

Čini se
da su prodrli i u Baltik. Baltičko more je u staro doba bilo prava
riznica za svakog preduzetnog trgovca. Baltik je bio domovina neke
smole koju su rimske gospođe upotrebljavale za bojenje kose. Kad je
crvena kosa već jednom bila u modi, svaka je rimska matrona morala
bojiti kosu. Stoga su najstariji trgovački putevi, koji vode iz
severnog dela Evrope u južni, bili oni kojima su išli torbari s
tovarima jantara na leđima.

Ali Feničani se nisu zaustavili na
Baltiku. Herodot priča o feničanskoj mornarici, koju je egipatski
faraon Neko II iznajmio za put oko cele Afrike, i prema tome bi
feničanski moreplovci bili uživali u pogledu na Tajbl Bej dvadeset
vekova pre nego što je Vasko da Gama dao ovom kraju današnje ime Rt
dobre nade. Možda je ova priča istinita, a možda i nije, ali sigurno
znamo da su Kartaginjani, koji su bili samo feničanski kolonisti,
istražili zapadnu obalu Afrike sve do rta Blanko, hiljadu i pet stotina
milja južno od Gibraltara, i da su osnovali više trgovačkih središta u
onom kraju. Oni su takođe otkrili i ostrva Kapverde, hiljadu i sedam
stotina godina pre nego što su se pojavili Portugalci.

Feničani
zaista ne bi mogli sve to postići još u vreme, kad se Grci nisu počeli
ni kretati, da nisu imali neku bolju vrstu lađe, i to ne na vesla nego
na jedra, jer nikako se nisu mogle preći one udaljenosti samo pomoću
ljudske pogonske snage.

Imamo vrlo malo podataka iz prve ruke o
tome, kako su bile opremljene feničanske lađe na ovim putovanjima. Čini
se, da su Feničani u početku bili zadovoljni s onim čudnovatim
jarbolom, koji nam je poznat iz egipatskih slika, a koji je ličio na
grčko slovo L. Budući da su oni redovno plovili u smeru vetra (pojam o
krstarenju protiv vetra je severnjački izum mnogo kasnijeg datuma),
takav jarbol je bio sasvim dovoljan za njihove potrebe, iako nije mogao
biti tako pouzdan kao jarbol napravljen iz jedne grede. Ponekad su
upotrebljavali dva jedra umesto jednoga, i to jedno s leve, a drugo s
desne strane krsta na jarbolu. No slike mnogo novijeg datuma, slike
kasnije rimske ratne lađe, sagrađene po originalnom feničanskom uzoru,
pokazuju, da su oni postepeno napustili dvostruki jarbol za obični. I
dalje su ostali kod četvrtastog jedra, ali su katkad znali podići mali
jarbol s jedrom na prednjem delu broda, da bi mu tako povećali
stabilnost i olakšali upravljanje.

Čini se, da su Feničani znali
i za sidro. Tako kapetan nije morao više izvlačiti svoju lađu na suvo
posle sumraka, već je mogao ostati na ma kojoj tački vode, pod uslovom
da je vreme bilo prilično mirno i more dosta plitko da bi sidro moglo
dotaći dno. Oni još nisu znali za čelična, gvozdena ili bronzana sidra.
Umesto toga služili su se teškim stenama ili vrećama od životinjskih
koža koje bi ispunili kamenjem. Ima jedan segment života na brodu, o
kojem bismo rado znali nešto više, to jest, kako su ovi davni
moreplovci mogli nositi dovoljno hrane i pitke vode za tako duga
putovanja? Dok su ostajali na Sredozemnom moru, s njegovim prikladnim
lukama, oni su se po potrebi mogli iskrcati da prirede jelo i nabave
sveže pitke vode. No pitanje je postajalo teže izvan gibraltarskih
vrata i duž zapadne obale Afrike, gde se i danas sva roba prevozi na
obalu pomoću naročitih čamaca, jer uopšte nema luka. Ali moramo se
setiti, da su Feničani, kao sve semitske rase te kao moderni Arapi i
Berberi, bili vrlo umereni u svojim dnevnim potrebama. Pregršt urmi ili
suvoga grožđa bila je prosečnom mornaru dovoljna hrana za dvadeset i
četiri sata. A od lončara istočnog Sredozemnog mora uzimali su posude
za pitku vodu, dok vinogradari Cezarove Galije nisu pronašli one bačve,
koje su skoro dve hiljade godina bile jedino sredstvo, pomoću kojega su
naši pomorci u prošlosti mogli prevoziti vino, pivo, rakiju i vodu.

Ne
treba naročito spominjati, da su ova putovanja bila duga i dosadna. Ali
azijski duh nije nemiran kao evropski. Na modernoj lađi, koja prevozi
hodočasnike u Meku, brzo ćete primetiti, da vreme za putnike ne znači
ništa. Oni znaju satima mirno sedeti ne radeći uopšte ništa: samo sede
i ništa ne rade. Sentimentalni suputnici, kojima je to prvo putovanje
na Istok, praviće primedbe o dubokim meditativnim sposobnostima
orijentalne duše. Oni koji poznaju stvarne činjenice, znaju da otmeni
Orijentalac može provesti čitave nedelje u takvom stanju skoro potpune
obamrlosti, jer je tako pun ravnodušnosti, da nema smisla ni za što.
Dakle, dosadu ovih putovanja, koja često mora da su trajala godinama,
ovi davni moreplovci nisu tako teško osećali, kao što bismo je mi danas
osetili. Osim toga bilo je onih brojnih igara slučaja, koje su isto
tako deo broda, koji dolazi iz Orijenta, kao i brodski štakori. Kad je
putovanje bilo završeno, delio se plen i onda je sledilo nekoliko
nedelja burnog života i ljubavi i kockanja u krčmama domaće luke. I tad
opet natrag na tvrdu dasku brodske palube, na put u Taršiš ili Bejrut
po one kedrove sa Libanonske gore, koje je njihov komšija kralj Solomon
trebao za gradnju hrama u malom gradu feničanskog zaleđa, a koje je
trebalo u nizu divovskih splavova povući do Jafe. Ili je trebalo
otploviti u maglom pokrivena severna mora, gde su neukroćeni divljaci
imali vrlo dragoceni metal, poznat pod imenom kalaj.

Zapravo to
i nije bio život, ako ga merimo današnjim merilima. Ali to je bio
normalan život svih mornara od onih ranih dana sve do naših vremena. Pa
i danas bi se feničanski mornar iz šestog veka pre Hrista osećao kod
kuće na modernom teretnom parobrodu. Naravno, našao bi nekih
poboljšanja. Donekle redovno bi dobijao toplo jelo, i danas više ne bi
bio prodan u ropstvo. Ali hrana bi bila baš tako loša kao što je bila u
doba njegove mladosti, i uzevši u obzir prilike, koje vladaju danas na
morima, bio bi prisiljen da radi za malo veću nagradu nego što ju je
pre imao, kad je bio mornar kralja Hirama, feničanskog monarha, koji
nam je natovario na vrat još nerešen problem zemlje Ofir.

Feničani
su proizvodili purpurnu boju visokog kvaliteta, kojom su bojili tkanine
a tajnu njene proizvodnje sebično čuvali. Boja se dobijala iz nekih
vrsta školjki, a cena haljina je bila toliko visoka da su ih mogli
kupiti samo najbogatiji.

U 8. veku p. n. e. Feničane su pokorili
Asirci, 538. godine p. n. e. Persijanci, 63. p. n. e. Rimljani. Njihovo
slovno pismo iz 14. veka p. n. e. predstavlja osnovu svih drugih
zapadnosemitskih azbuka, a time i evropskih, mongolskih i indijskih
pisama.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Istorija Feničana
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Moja istorija
» Istorija Novog Sada
» Zabranjena istorija Srba
» Istorija medicine
» Istorija odbojke

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Ucimo zajedno :: Isrorija i mitologija-
Skoči na: