Sweet dreams



 
PrijemPortal*KalendarGalerijaČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
sat



More Cool Stuff At POQbum.com

Septembar 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
KalendarKalendar
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti: 
:: Zaboravio sam šifru
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
danijela1
 
Cakapo
 
VOYAGER75
 
Admin
 
pilot
 
Ko je trenutno na forumu
Ukupno je 0 korisnika na forumu 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 0 Gostiju :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 24 dana Ned Dec 24, 2017 2:02 pm
Anketa
Kako vam se svidja forum?
 1.da svidja mi se
 2.ne nesvidja mi se
 3.moze bolje
Pogledaj rezultate
Statistike
Imamo 11 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je Dalmatino

Naši korisnici su poslali ukupno 380 članaka u 276 teme
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice digg  Socialni obeležak stranice delicious  Socialni obeležak stranice reddit  Socialni obeležak stranice stumbleupon  Socialni obeležak stranice slashdot  Socialni obeležak stranice yahoo  Socialni obeležak stranice google  Socialni obeležak stranice blogmarks  Socialni obeležak stranice live      

Zadržite i delite adresu sweet dreams na vaš sajt social bookmarking-a

Zadržite i delite adresu na vaš sajt social bookmarking-a

Delite | 
 

 Astrologija - HARMONIJA SFERA

Ići dole 
AutorPoruka
danijela1
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 252
Datum upisa : 06.08.2009

PočaljiNaslov: Astrologija - HARMONIJA SFERA   Sre Avg 26, 2009 5:11 pm


između poznatog i nepoznatog,
spoznatljivog i nespoznatljivog,
značenja i besmislenosti,
određenosti i pometenosti,
ushićenosti i utučenosti,
razuma i ludila,
radosti i očaja,
odolevanja i iskušenja,
dobra i zla,
svetlosti i senke,
življenja i umiranja,
sigurnosti i užasa,
mahnitosti i kontrole,
ekstaze i ništavila,
ljubavi i njenog gubitka,
ljubavi i njene odsutnosti,
između...

Spisak je beskonačan.


Svet
u kome živimo nastao je kao igra suprotnosti. Ove suprotnosti ne treba
doživljavati u smislu neprijateljstva. One se nadopunjuju, podržavaju
jedna drugu – jedna bez druge ne mogu da postoje same za sebe. Iako su
u večnoj opoziciji one su duboko povezane i međuzavisne. Ta opozicija
uzrokuje napetost i određenu energiju koja im produžuje trajanje.

Kod Indijaca postojanje se deli na dve oblasti. "Ovo" je sve ono što je jasno, racionalno, vidljivo, sve ono što je na površini, a "To" je sve ono neobjašnjivo i nedodirljivo. Satya je sankritska rec za Istinu koja se sastoji od dve reči sat i tat. Sat se može prevesti kao "Ovo", a tat kao "To" (ili "Ono"), što znaci "Ovo" + "Ono"= Istina.

"Ovo"
je sve ono što je razumljivo, pojmljivo, materijalni i spoljašnji svet
kome pripadamo - sve što se može videti. Ono, pak, što se ne može
videti, što je neobuhvatljivo a ipak prisutno, predstavlja "To" koje
pripada unutrašnjem svetu, svemu onome što je skriveno i nesaznajno.
Pojednostavljeno, "Ovo" se može poistovetiti sa naukom dok je "To" više
interes religije. Zbog toga su ove dve oblasti razdvojene, ali između
njih ne postoji razmak, već tamo gde prestaje nauka počinje religija,
ali ni tu granice nisu striktno definisane (primer svetla i tame).

"To"
počinje baš tamo gde počinje da se gubi "Ovo". "Ovo" je blizu, a "To"
je daleko. Na osnovu toga "Ovo" je saznajno kroz čula, kroz intelekt i
kroz um a "To" govori da ono sto je neznano ostaje to i dalje. Mi ga
uglavnom osećamo ali ga rečima ne možemo iskazati. Na neki način "To"
je deo nas iako nikada ne možemo reći da predstavlja naše znanje i
iskustvo jer bi u suprotnom to znacilo da smo se poistovetili sa
"To"...

Definisati i odrediti se može samo ono sto smo potpuno
spoznali. Tek se onda može reći "Ovo je ovo". Ali "To" uvek ostaje
nedefinisano tako da se do potpune spoznaje ne može doci. "To" može
biti saznavanje, ali nikada znanje i treba upamtiti ovu razliku. Jer,
saznavanje je proces koji traje i raste. Znanje je nešto definitivno,
konačno, tačka gde se zaustavljamo, gde nema više rasta dok saznavanje
označava postojanje slično rečnom toku. Kada imenujemo određeno
iskustvo - etiketiramo ga, onda ono postaje znanje. Ali ta reč
predstavlja ograničenje. Zbog toga indijska mudrost jednostavno kaže da
"To" u suštini nije reč već samo pokazatelj nečega.

U zavisnosti
od nivoa svesti na kome se nalazimo"Ovo" može biti najdalja, a "To" -
najbliža stvar na svetu. Ali i obrnuto, zavisi. Jer, ako nismo u stanju
da vidimo središte u kome se nalazimo, onda "Ovo" može biti preblizu a
"To" predaleko. Zbog toga nauka i predstavlja strahovito dugo
putovanje; retki su oni naučnici koji su uspeli da osete i da se
približe tajanstvenoj iskri Univerzuma. S druge strane religija kaže da
nema putovanja i da svako od nas može postati "To" bez da se ikada igde
uputi. Ako prevaziđemo "Ovo" naći cemo se u "Onom", jer je "To" iznad
svega i predstavlja misteriju, budući da je "To" oblast u kojoj ne
funkcionišu naše uobičajene kategorije mišljenja. Ukoliko nastavimo da
se koristimo samo njima kretaćemo se stalno u krug ali centar kome
treba da težimo se nalazi u središtu kruga a ne na periferiji i zbog
toga ga ne možemo dosegnuti.

Dakle, logičke kategorije su
cirkularne i sve ono što je uključeno u premise postaje očigledno i
jasno ali i pored toga Istina je ipak daleko. Iako je logika neophodna,
koristeći se samo njome je nemoguće doživeti novo iskustvo. Zaključak
je uvek tu negde ali do misterije se ne može dopreti logičkim
zaključivanjem jer logika se zasniva na čvrstim, isključujućim,
crno-belim DA-NE, podelama a stvarnost nije ništa drugo nego fluid.

Ne
treba zameriti "kolegama" astronomima i fizičarima koji bi da čitav
Univerzum prigrabe samo za sebe. Navikli su se na privilegiju da se
upravo njima (kao retko kome) "gleda kroz prste" budući da se gotovo
celokupna astronomija zasniva na posmatranjima i hipotezama (čitajte
"nebulozama"). Mogu da zamislim to bolno osećanje nemoći "tapkanja u
mraku" (koje je bilo presudno kod moje odluke da se posvetim
Astrologiji a ne astronomiji iako ona i dalje ostaje moja velika
ljubav), karakteristično za ovu nauku u kojoj se revolucionarna otkrića
ne događaju "preko noći" zbog ograničene moći delovanja astronoma, već
po prirodi stvari i metodologije koju koriste.

Od momenta kada
je Newtonu «jabuka pala na glavu» svako od nas zna da dva tela u
prostoru privlači sila koja je direktno proporcionalna njihovoj masi i
obrnuto proporcionalna kvadratu udaljenosti između njih.
A zašto?
Zbog čega se dva tela međusobno privlače? Zbog čega uopšte postoji sila
privlačnosti? Od čega se ona sastoji? Odgovor je: NE ZNAMO.
Newtonova matematička formula jednostavno opisuje fenomen, ali zbog
čega uopšte postoji taj fenomen – moramo priznati da ne znamo. U eri
visoke tehnologije, činjenica je da ne razumemo šta je to što naša
stopala drži čvrsto na zemlji.

Da je ovo neko objavio pre pedesetak godina verovatno bi ga proglasili ludim:

"Prilikom
pokušaja objedinjenja gravitacije i kvantne mehanike neophodno je
uvesti zamisao o imaginarnom vremenu. Imaginarno vreme se ne razlikuje
od pravaca u prostoru. Ako neko ide na sever, onda se jednostavno može
okrenuti i uputiti ka jugu; isto tako, ako neko može da ide napred u
imaginarnom vremenu, trebalo bi da bude kadar da se okrene i vrati
natrag. Ovo znači da ne bi bilo neke bitnije razlike između smera
"napred" i smera "nazad" u imaginarnom vremenu. Sa druge strane,
ukoliko se razmotri "stvarno vreme", postoji ogromna razlika između
smera "napred" i smera "nazad", kao što to svi dobro znamo. Odakle
proističe ta razlika između prošlosti i budućnosti? Zašto se sećamo prošlosti, ali ne i budućnosti? Zakoni prirode ne prave razliku između prošlosti i budućnosti.

Godine
1984. iznenada je oživljeno zanimanje za strune. U teorijama struna
takođe se javljaju beskonačnosti, ali se one suočavaju sa velikom
poteškoćom: kako izgleda, one su koherentne jedino pod uslovom da
prostor-vreme ima ili deset ili dvadeset šest dimenzija, umesto
uobičajenih četiri! Razume se, dodatne dimenzije prostor-vremena
predstavljaju opšte mesto u naučnoj fantastici; štaviše, one su tu
gotovo nužnost. Zašto ne zapažamo sve ove dodatne dimenzije, ako one
uistinu postoje? Zašto vidimo jedino tri prostorne i jednu vremensku
dimenziju?"...
Stephen Hawking
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
danijela1
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 252
Datum upisa : 06.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Astrologija - HARMONIJA SFERA   Sre Avg 26, 2009 5:12 pm

Zašto se Astrologija
ne bi bavila tim imaginarnim vremenom ako eto i nauka dopušta da ono
postoji? Da li se ono baš uvek sudara sa "stvarnim vremenom"? I odnosi
li se to na sve navedene dimenzije?

U "imaginarnom" Univerzumu
kakvim se danas bave astronomi i fizičari izgleda ima mesta za
svakojake njihove fantazije, osim za - Astrologiju.

Izgleda da
ni sa ostatkom onoga što se danas zove nauka nismo daleko dogurali.
Možda istinu znaju matematičari? U školi su nas naučili jednoj velikoj
istini – da se dve paralelne prave nikada ne seku u prostoru. Ali, šta
ako se dve paralelne linije negde ipak seku?! Na toj pretpostavci je
nemački matematičar Bernhard Riemann iz druge polovine devetnaestog
veka zasnovao jednu potpuno drugačiju geometriju. Možda vam ovo izgleda
samo kao obična intelektualna vežba ili dobar vic, međutim mnogi od vas
sigurno ne znaju da je dobar deo Einstenovog rada, uključujući i
kasnija istraživanja koja su dovela do nastanka atomske bombe – a znamo
da ona zaista funkcioniše preko teorije relativiteta – zasnovan ne na
Euklidovoj, već na Riemannovoj geometriji.

Šta je sa
psihologijom? Mnogi je danas porede sa alhemijom. U vreme procvata
alhemije spoznaja o svetu je počivala na uverenju da osnovu svega
postojećeg čine četiri elementa: zemlja, vazduh, vatra i voda. U
međuvremenu je postavljen periodni sistem hemijskih elemenata i
otkriveno je više od stotinu novih elemenata… Ali psihologija kao da se
još uvek nalazi u mračnom dobu alhemije. Na primer, pokret za
oslobođenje žena zasnovan je na pretpostavci da razlike i sličnosti
između muškarca i žene nemaju veze sa anatomijom. Koliko je kulturnih i
socijalnih, a koliko bioloških sličnosti? Ne znamo? I eto, na početku
novog milenijuma dobro znamo kako se nizom atomskih eksplozija može
uništiti planeta, ali i dalje ne znamo mnogo o problemu seksualnosti.

Kažete
medicina? To je moja omiljena tema. Često volim da kažem da kada bi sva
medicinska nauka bila bačena u vodu bilo bi to bolje za čoveka ali isto
toliko loše za ribe. Mala šala naravno, ali činjenica je da postoji
duga lista neizlečivih bolesti pred kojima je današnja medicina
nemoćna. Primera ima bezbroj. Evo jednog.

Postoji dobro poznat i
ispitan, ali i dosta redak oblik meningitisa, poznat kao meningokokni
meningitis. Statistika kaže da ga dobija otprilike jedan od pedeset
hiljada ljudi. Svaki lekar će vam reći da ovu bolest uzrokuje
meningokokna bakterija. Smrtnost je visoka – oko 50% ljudi umire od ove
bolesti a 25% preživelih ima trajno oštećenje mozga. Autopsijom
izdvojena kultura pokazuje sasvim određenu bakteriju. Ali postoji jedan
problem. Ako se uporede kulture uzoraka izvađenih iz usne duplje,
ustanovićemo da više od 80%, recimo Amerikanaca, sadrži baš tu
smrtonosnu bakteriju.
Kako se i zbog čega ta uvek prisutna
bakterija pojavljuje kod 49,999 ljudi i ne izaziva nikakav zdravstveni
problem, a sa druge strane, naizgled bez ikakvog razloga, napada mozak
potpuno zdrave osobe izazivajući infekciju sa fatalnim posledicama?
Odgovor je: Ne znamo.

Mnogi
smatraju da je pitanje postanka Vasione više stvar metafizike ili
religije. Tu tvrdnju zasnivaju na tome da je Bog, budući da je svemoguć
mogao da započne Vasionu na bilo koji način. Možda je to i zaista tako
ali je samim tim i proces njenog daljeg razvitka mogao da načini
potpuno proizvoljnim. Ipak, kako za sada stvari stoje on se izgleda
radije odlučio na to da se Vasiona razvija na pravilan način, koji je
podložan određenim zakonitostima. Zbog toga izgleda potpuno razložno i
pretpostavka da postoje zakoni koji upravljaju njenim početkom.

Da
bi mogla da se pomeri sa sadašnje "mrtve tačke" fizika prvo mora da
ponudi objašnjenje šta je to svest. Na to ne može odgovoriti ni
neurologija i psihologija. Ni one nisu odmakle dalje od jednostavnih
električno-hemijskih sklopova i logičkih mehanizama složenih moždanih
centara u toj potrazi. Ponašanje pojedinca ne možemo ni na koji način
izvesti iz postojećih naučnih zakona i sve one stvari koje stoje izvan
nauke: ljubav, vera, moral i nadahnuće pripadaju jednoj drugačijoj
kategoriji nauke – zasad jedine koja se trudi da objedini suprotnosti -
Astrologije.

Do dana današnjeg nije bilo moguće stvoriti neku
naučnu disciplinu koja bi u sebi objedinila nauku i religiju, logiku i
umetnost. Svaki oblik istraživanja predstavlja nauku. Svaki oblik
prihvaćanja predstavlja verovanje. Istok je pokušao sa jednom
alternativom – izabrao je religiju na štetu nauke. Zapad potpuno
suprotno – izabrao je nauku a odbacio religiju. Ljudska egocentričnost
je fundamentalno načelo zapadne kulture. Sada, po prvi put u istoriji
ljudske svesnosti dolazimo do vrhunske tačke dileme - kako načiniti
sintezu. Malo je ljudi tokom istorije bilo u stanju da pojmi ovu
činjenicu. Tek je u nekoliko slučajeva ostvarena sinteza. Nekoliko
ljudi je bilo i jedno i drugo: i nauka i religija, i poezija i logika.
Ali, ta sinteza je bila tako suptilan sklad, i u prošlosti je to mogao
ostvariti samo neki genije, recimo Mikelanđelo ili Gete.

Sasvim
je logično i prihvatljivo da sve stvari imaju svoju suprotnost.
Verovatno svesni tog aksioma, vodeći se idejom da nasuprot materije
postoji antimaterija i da nasuprot vremenu postoji "anti-vreme", Albert
Einstein i Stephen Hawking su pretpostavili da nasuprot gravitacije
postoji jedna druga sila "antigravitacija", i da kao pandan vremenu
postoji "imaginarno vreme" u kome prestaju da važe zakoni današnje
fizike. Einstein je u suštini bio matematičar, fizičar, ali je ipak bio
svestan i u dubokom odnosu sa tajanstvenim. Mikelanđelo nije bio samo
izvrstan matematičar, već i veliki umetnik. Gete nije bio samo pesnik,
nego i vrhunski logičar, redak mislilac…Oni na najbolji mogući način
ruše opšte uvreženo mišljenje da je nauka po prirodi svoje materije
sterilna i da vera u njoj ne igra neku naročitu ulogu. Teško da bi
uopšte ostvarili takva dostignuća da nisu imali vere u to što rade. A takvim umovima koji su zadužili ovu planetu moramo da verujemo na reč, zar ne?

U
kojoj meri Astrologija objedinjuje ove suprotnosti? Koliko je ona
religija, koliko umetnost, koliko nauka? Sasvim je sigurno da ona utiče
na naša verovanja, iako nije religija i da je interpretacija horoskopa
pre svega rezultat astrologove subjektivnosti i njegovog umetničkog
viđenja sveta, iako ne pripada ni jednoj stvaralačkoj umetničkoj grani.
O naučnim metodama koje se koriste u Astrologiji je suvišno i govoriti.
Dakle, odgovor se sam nameće: Astrologija je nešto između. Zahvaljujući
tome Astrolozi imaju mnogo veću širinu delovanja.

Tragajući
neprekidno za redom iza prividnog haosa Astrologija prva počinje da
povezuje iskustva života sa uređenim modelom koje je pružalo nebo u
pokretu i postavlja neka pravila i zakonitosti. Svaka planeta
predstavlja energetski simbol za poseban niz želja, potreba i emocija,
kuće horoskopa pokazuju okolnosti i situacije gde će se te potrebe
izraziti, a aspekti između planeta predstavljaju načine na koje će se
svi oni povezati.

Kretanje
je život. I što je pokret suptilniji, život je bogatiji. Nasuprot
opšteprihvaćenom stavu kako je Univerzum nedovršen, nesavršen,
mišljenja sam da je on upravo suprotno od toga, savršeno izbalansiran i
skrojen po meri čoveka.

Samo po sebi ovo stanovište nije
strano ni biblijskoj ideji da je Bog stvorio sve stvari u našu korist.
I veliki prosvetiteljski mislioci iz osamnaestog veka su tvrdili da je čovek mera svih stvari. Upravo Astrologija polazi od pretpostavke da je čovek centar svemira i njenog istraživanja.

Za
mene je Astrologija sve ono što nas okružuje i nalazi se u nama samima
- nauka o Životu i Prirodi. Zato je uvek pišem sa početnim velikim
slovom. Koliko mi je poznato niko nije postavio granice definicijama
njenog delovanja. Samim tim bi i mi astrolozi trebali da se trudimo da
te granice pomerimo što dalje.

Predmet Astrologije nisu samo
materija i energija koje su prvenstveno oblast izučavanja nauke. Tek se
viši filozofski princip može na odgovarajući način baviti vrhovnim
silama stvaranja koje čine naš svet i njegovo okruženje u Svemiru.
Potrebno nam je da prepoznamo hijerarhiju znanja unutar same
Astrologije. Iako je stara nekoliko hiljada godina, definicija
Astrologije je još uvek otvorena. Ona se između ostalog bavi višim
nivoima svesti i dimenzijama iskustva koja su daleko iznad razumevanja
ljudske logike. Iza simbola i drevnog jezika tradicionalne Astrologije
leži veliko područje potencijalne mudrosti i dubljeg razumevanja samih
zakona života.

Svi smo stvoreni od zvezdane prašine. U našem kraju je naš početak.



Astrologija = Astro + Logos = Nauka o Zvezdama iz čijeg je umirućeg daha stvoren čovek i sve što nas okružuje


autor: Argus
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Astrologija - HARMONIJA SFERA
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Ples - harmonija čula
» Da li je astrologija nauka?
» Pop art
» Karakter Ovna
» Vaga u ljubavi

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Ucimo zajedno :: Astrologija-
Skoči na: