Daleki svemir Kvazari

Admin Broj poruka : 252 Datum upisa : 06.08.2009

Za
Aleksandrijsku kulu svetilju, sedmo čudo Staroga sveta, zapisi kažu da
je bacala svetlost na 60 km i da je u svoje vreme bila najjači
svetslosni izvor koji je čovek napravio. Tako je bilo na Zemlji. Ali
kako je tada bilo i kako je sada u Svemiru?

Bez premca, najjače svemirske "kule svetilje" predstavljaju relativno mala nebeska tela koja nose neobično ime - kvazari.

Bez
premca, najjače svemirske "kule svetilje" predstavljaju relativno mala
nebeska tela koja nose neobično ime - kvazari. Budući da svojim
tačkastim oblikom podsećaju na zvezde, oni su dobili pomenuto ime kao
"kvazi-stelarni radio izvori".

Mi sada znamo da kvazari nisu
zvezde, ali još ne znamo kakve "vatre" u njima plamte da se oni mogu
videti s kraja na kraj sveta. Iako je od otkrića prvog kvazara (3C 273)
prošlo 40 godina, oni i dalje spadaju u najtajanstvenija nebeska tela.
Na njih se s pravom može primeniti misao velikog nemačkog pesnika
Šilera: "Samo obilje vodi jasnoći, a u ponoru prebiva istina."

Taj
kosmički ponor je praktično beskrajan i u njemu se kriju desetine
hiljada milijardi kvazara. U potrazi za njima koriste se najsavršeniji
astronomski instrumenti. Pomoću njih naučnici pretražuju nebo u širokom
opsegu energija, od radio talasa do kosmičkih zraka. Kao da se radi o
olimpijskom takmičenju, svi se trude da otkriju najdalji, najsnažniji,
najneobičniji ... jednostavno: naj-naj kvazar. U toj svetskoj trci,
Stanislav Đorgovski, bivši beogradski srednjoškolac, koji je otišao u
Ameriku i tamo doktorirao, jedno vreme je sa svojim profesorom vodio u
pronalaženju najudaljenijih kvazara.

Daleki svemir Kvazari 01-kvazar

crveni pomak

Tokom
proteklih 40 godina lova na kvazare, otkriveno je mnogo krajnje
neverovatnih činjenica. Neke od njih su tako zagonetne, a često i
kontradiktorne, da zbunjujuju i najumnije poznavaoce ove oblasti, jer
dovode u sumnju temelje moderne fizike - Specijalnu i Opštu teoriju
relativnosti - na kojima počivaju astrofizika i kosmologija.

Evo
nekoliko interesantnih podataka i mišljenja o kvazarima. Jedan od
najsvetlijih objekata Svemira, kvazar S5001+81, zrači snagom od 3x10E41
vata. Njegov sjaj jednak je sjaju miliona milijardi zvezda kao što je
Sunce, ili 10.000 galaksija tipa Mlečnog puta! Naučnici veruju da je
motorna snaga ovog kvazara supermasivna crna rupa koja u jednoj sekundi
guta čitave svetove. Na drugoj strani, u pravcu sazvežđa Sagitarijus,
na samo 16.000 svetlosnih godina od nas, nalazi se mikrokvazar čija je
masa manja od desetostruke mase Sunca!

Prvootkriveni kvazar 3C
273 sastoji se iz dva bliska tela , dve supersnažne kosmičke
"radio-stanice" spojene svetlosnim "mostom". Neki naučnici smatraju da
je on postao kidanjem kosmičke strune! Drugi, pak, sumnjaju u
kosmološku osnovu crvenog pomaka spektralnih linija, na osnovu kojeg se
određuje udaljenost kvazara od posmatrača, i njega pripisuju samim
kvazarima! Postoji i više paradoksa, kao i verovanja u postojanje
luminarnih pojava - emisija zračenja nadsvetslosnih brzina. Na teškoće
se nailazi i pri objašnjavanju nastanka nekih vrsta kvazara, na primer,
"kvazara blizanaca" Q 2345+007A,B koji su verovatno nastali sudarom
dveju galaksija i sada igraju "kosmički tango".

Više
svetlosti u složenu priču o kvazarima počeo je da unosi Sloanov
digitalni pretraživač neba (SDSS). On je nedavno otkrio tri
najudaljenija kvazara, koji su nastali u vreme kada je Svemir bio star
samo 800 miliona godina, tj. unazad nekih 12,9 milijardi godina.
"Šampion" među 7 najudaljenijih kvazara koje je pronašao SDSS ima
crveni pomak Z=6,4!

Da bi ove rezultate proverili, istraživači
koji koriste SDSS i njihovi saradnici (ukupno 30 ljudi iz 13
institucija!) koriristili su još 10 m teleskop Kik opservatorije na
Havajima, 9,2 m Hobi-Eberli teleskop u zapadnom Teksasu i 3,5 m
teleskop Celar Alto opservatorije u južnoj [paniji. Oni su definitivno
zaključili da crveni pomaci otkrivenih kvazara koji se nalaze na "kraju
sveta" iznose: 6,4; 6,2 i 6,1.

Međutim, ovim posao nije završen.
Sigurni smo da će tim naučnika koji je osvojio zlatnu, srebrnu i
bronzanu medalju u "kosmičkom skoku u dalj" pokušati da pomeri granicu
rekorda bliže trenutku nastanka Svemira, kao i da će posvetiti pažnju i
bližim kvazarima, kako bi otklonili neke od velova pod kojima se kriju
tajne dalekih kosmičkih kula svetilja.