Harley-Davidson

Dvojica
mladih entuzijasta i ljubitelja motocikala, sasvim nesvesno, započinju
”pisanje” bajke o jednoj od američkoj legendi. Tako, nakon samo šest
godina što je Gottlieb Daimler napravio prvi motocikl, William S.
Harley i Arthur Davidson kreću u ostvarivanje svog dečačkog sna.

Kao
što se vidi, ime za svoj ”san” dobili su spajanjem prezimena
(Harley-Davidson). Tada je Harley imao samo dvadeset godina, dok je
Davidson bio godinu dana mlađi. Pre početka saradnje Harley je radio u
fabrici bicikala, a Davidson na razvoju agregata male kubikaže.

Rad
na prvom Harley-Davidson agregatu počeo je 1900./1901. godine i
verovatno se bazirao na sistemu ”uradi sam”. Tako je u julu 1901.
godine predstavljen prvi agregat kubikaže 115,8 ccm sa odnosom prečnika
i hoda klipa 50x55 mm. Međutim, kada se taj agregat našao na ramu od
bicikla duboko je razočarao svojom snagom. Shvativši da im je potrebna
pomoć, angažuju veoma veštog mehaničara sa iskustvom, Walter Davidsona,
inače Arthurovog brata. Pored njega angažman je dobio i još jedan od
braće Davidson, po imenu William. Nakon svega, u 38. ulici, na uglu
Higland Avenue u Milwaukeeu, konačno, kreće sve na bolje.

Pre
jednog veka, 1903., iste godine kada je osnovana i Ford Motor Company i
kada su se braća Wright vinula u nebo prvim avionom predstavljen je i
prvi pravi Harley-Davidson sa jednocilindarskim De-Dion motorom radne
zapremine 405 ccm, remenim pogonom, bez kvačila i menjača. Prvi Harley
nije imao ni ogibljenje, ali je bio pouzdan i dugovečan.

Harley
1906. počinje da boji svoje motocikle u karakterističnu sivu boju, koja
je bila i inspiracija za ime Silent Grey Fellow. Posebno interesantan
je Fellow model 6B iz 1910. težak čak 120 kilograma.

Single od
500 kubika ima 4 konjske snage, naravno, kada su automatski vazdušni
ventil, koji aktivira potpritisak, i karburator dobro podešeni. Njegov
ponosni vlasnik i danas koristi ovaj motocikl. Sa njim je učestvovao
čak i na trci Pioneer Run od Londona do Brightona. Motocikl se startuje
na pedale, a ima i zadnju unutrašnju kočnicu u glavčini, kod koje se
efekat kočenja postiže ako se pedale obrnu u smeru suprotnom od smera
vožnje.

Nakon nekoliko godina usavršavanja jednocilindarskog
motora dolazi na red i razvoj prvog V-twin agregata, po kome je
Harley-Davidson prepoznatljiv širom sveta. Februara 1909. godine
predstavljen je Model D, prvi V-twin motocikl. Razvoj tog motocikla
počeo je 1906. godine, ali je tek 1909. godine pušten u prodaju, kada
su bili potpuno sigurni u njegovu pouzdanost. Prvi V-twin agregat imao
je 811 ccm i samo 6,5 KS usled zastarelog sistema ventila. Tek sa
uvođenjem takozvanog i.o.e. principa, dakle naizmeničnog upravljanja sa
mehanički pokretanim usisnim i izduvnim ventilima, moglo je da se krene
napred, posebno što više ni snaga nije odlazila u nepovrat preko
remena, već je motocikl imao i kvačilo i pogon lancem. Tako je V2 sa
45O između cilindara, zapravo udvojeni Single sa zajedničkim letećim
rukavcem kolenastog vratila započeo sigurno jednu od najslavnijih
tradicija u svetu motocikala.

Agregati Harley-Davidsona su
doživeli nekoliko evolucija nakon početka proizvodnje prvog agregata.
Flathead, motor sa bočno postavljenim ventilima i cilindrom i glavom
izjedna predstavlja pogon raznovrsnih Harleya, od 1929. do 1952, a u
trotočkašu Servi Car sve do 1973. Flathead je pogonio i Harley WLA,
motocikl američke vojske u Drugom svetskom ratu.

Godina 1948. je
poslednja od dvanaest godina proizvodnje Knucklehead dvocilindraša,
uvedenog 1936. koji za mnoge i danas predstavlja pojam motora
Harley-Davidson. Knucklehead je veoma sličan agregatu koji se ugrađivao
u, takođe legendarni, Indian koji se proizvodio u isto vreme.

Kod
Knuckleheada izmenom gasova po prvi put diriguju dva viseća ventila, a
razvodni mehanizam je bio sa šipkama podizača i klackalicama. Bio je to
princip koji se već dokazao u trkačkim jednocilindričnim motorima
Harleya. Osim toga, sistem podmazivanja sa suvim karterom, koji se
koristi sve do danas, zamenio je raniji nesavršen sistem podmazivanja
sa gubicima, kod kojeg je ulje bilo oslobađano, išlo van motora, umesto
da cirkuliše.

Iste, 1948. godine predstavljen je Panhead, za
svoje vreme veoma savremen agregat. Očevi Panheada su ga samouvereno
nazvali ”Standard of the World”, zbog inovacija sa aluminijumskom
cilindarskom glavom, koja je donela uštedu u težini i zbog hidraulične
kompenzacije ventilskog zazora. Ugrađivao se u modele koji su i danas
visoko cenjeni. Proizvodnja tog agregata traje sve do 1965. godine. Baš
tad, u poslednjoj svojoj godini Panhead je u prestižnom Harleyu Duo
Glide dobio električni starter i tako je nastala Electra Glide,
kraljica putovanja, miljenica američkih saobraćajaca. Ako tražite
gospodski, skoro večan, suvereni motocikl za krstarenja izaberite
Electru Glide.

Harley je 1966. otkrio zavesu sa Early Shovel,
motora koji se u prvo vreme bazirao na karteru prethodnog Panhead Twin
motora. Četiri godine kasnije, 1970., na tržištu se pojavio kompletno
novi Shovelhead agregat. S obzirom da je oblikom podsećao na
Knuckleheada, čak i najbolji poznavaoci su ga mogli pomešati sa istim.

Sedam
godina, četvrt miliona pređenih test-kilometara i preko 5000 sati na
probnom stolu prošlo je pre nego što je 1984. V2 Evolution mogao da
ugleda svetlost dana. Taj agregat će se dugo ugrađivati. Partner u
razvoju bio je Porsche i to se ogleda u cilindrima od lakog metala,
šupljim potiskivačima u razvodnom mehanizmu, Mahle klipovima i sa
tehničke strane poboljšanim oblikom komore za sagorevanje.

Twin
Cam 88 agregat se pojavio 1999. godine. U fabrici tvrde da je Twin Cam
88 najveća promena još od Knuckleheada. Interesantno je da je u prvo
vreme bio pričvršćen preko silent blokova i pokretao samo Dyna i
Touring modele. Od 2000. verzija Twin Cam 88 B sa vratilima za
uravnoteženje, kruto pričvršćena, pokreće Softail motocikle, tako da
Twin Cam 88 predstavlja osnovu savremenog proizvodnog programa
Harley-Davidsona. V2 pod uglom od 45O ima radnu zapreminu od 1449 ccm
ili 88 kubnih inča, prečnik i hod klipa 95,3x101,6 mm.

Najsavremeniji
i najneobičniji agregat za ljubitelje ove američke legende je ipak onaj
koji se nalazi u futuristički dizajniranom i veoma dinamičnom V-Rodu.
Po konceptu sličan motoru iz trkačkog Harleya VR 1000, ovaj agregat je
razvijan u saradnji sa proizvođačem automobila Porsche.

Za
Harley-Davidson revolucionarne osobine mogu sažeto da se iznesu: ugao
između cilindra od 60O, elektronsko ubrizgavanje, vodeno hlađenje,
pogon bregastih vratila sa pogonskim lancem razvodnog mehanizma,
lončastim podizačima ventila, sistem podmazivanja sa klasičnim
karterom. Ovaj moćan motor ima 117 KS iz radne zapremine od 1131 ccm,
snaga do danas rezervisana samo za frizirane Harleye, a karakteriše ga
i limit obrtaja pri 9000 o/min.

Pored čuvenih starijih modela
Hydra Glide, FL Duo Glide, FL Electra Glide, FX Super Glide, FXS Low
Rider, Harley-Davidson ima osnovne modele koji služe kao osnova za
bolje i skuplje modele.

Sportster zamišljen je 1957. godine kao
najmanji Harley-Davidson, koji će biti okretan i lak za vožnju. Iz
njega je proizišlo dosta modela: 1977. - XLCR Cafe Racer, 1983. - XR
1000 Sportster, 1986. - XLH 883, XL 1200 S Sportster Sport. Poslednja
dva se i danas proizvode. XR 1000 Sportster je služio kao osnova za
preradu takmičarskih modela namenjenih Dirt Track trkama.

Softail
modele odlikuje posebna verzija zadnje opružne noge, na prvi pogled kao
da je uopšte nema. Na starijim modelima Harley-Davidsona uopšte nije
postojao zadnji amortizer nego se točak direktno pričvršćivao na ram.
Softail modeli su napravljeni da liče na svoje pretke, pa su opružne
noge skrivene između donjeg dela okvira i menjača. Na Softail bazi
napravljena je većina Harley-Davidson motocikala, pa i jedan od
najpopularnijih, Fat Boy.

Low Riders i Dyna modeli su namenjeni
ljubiteljima ”krstarenja”, kojima je Sportster ipak mali, a Softail
prevelik motocikl. Ogibljenje ovih modela je rešeno na klasičan način,
sa oprugama nazad pričvršćenim za ram. Prvi Low Rider bio je FXS 1977.
godine.

Glide seriji pripadaju najteži modeli Harleya, namenjeni
dugim udobnim putovanjima. Dakle, Glide liniju započeo je 1949. godine
Harley-Davidson Hydra Glide. Sadašnji najpopularniji modeli iz te
linije su Road King i Ultra Classic.

Pouzdanost i izdržljivost
Harley-Davidson motocikala našla je primenu u raznim specijalnim
službama, odnosno u pošti, policiji, vojsci i na trkalištima.

Prvo
je bio korišten kao poštanski motocikl, a zatim i kao vojni motocikl u
ratu, gde se jako dobro pokazao. Do dana današnjeg u nekim državama
Harley-Davidson se koristi kao policijski motor. Pored svega toga
legendarni motocikl je pronašao mesto i u Daytona Beach vatrogasnoj
službi. Harley-Davidson se pokazao i kao odličan takmičarski motocikl,
što dokazuju i nagrade koje iza njega stoje. Najviše uspeha je postigao
na američkim Dirt Track takmičenjima, koja su slična Speedway trkama
samo što se održavaju na zemljanoj podlozi. Početkom dvadesetog veka u
Americi je vožen i Boardtrack, na drvenim ovalnim stazama, a dugo se
održao i poseban specijalitet - Hillclimbing, tačnije penjanje uz brdo
sa jednocilindarskim ili dvocilindarskim motociklima.

Međutim,
motociklima Harley-Davidson nisu nepoznate ni trke na pistama. Niz
uspeha je postizao sa svojim motociklima tokom 60-tih godina
učestvujući na AMA Grand National Championship trkama. Poslednje
zapaženo učešće Harley-Davidsona na sportskim takmičenjima bilo je
1994. godine sa modelom VR 1000, na američkom AMA Superbike šampionatu,
u žestokoj konkurenciji japanskih i italijanskih motocikala. Motor ovog
motocikla bio je vodom hlađeni DOHC V2 sa uglom od 60 stepeni, četiri
ventila po cilindru, sa ubrizgavanjem goriva i radnom zapreminom od 996
ccm. Harley-Davidson je za 53 izrađena, uslovno rečeno, ulična primerka
VR 1000, a čija je proizvodnja bila uslov za homologaciju, obećavao 135
KS pri 10000 o/min. Tolikom brzinom su se do tada u Milwaukeeu obrtale
verovatno jedino brusilice. Pravi uspesi su ipak izostali.

No,
sve ovo nije smetalo da Harley-Davidson postane stil življenja. Posebnu
ulogu u tome odigrao je Customizing. Inspirisani filmom ”Easy Rider”
mnogi vozači su se dohvatili alata i krenuli sa ugradnjom dugih,
predugih viljušaka na choppere sa, gotovo po pravilu Panhead motorom.

Ne
treba zaboraviti Rock ’n’ Roll i motocikle Harley-Davidson. I o tome bi
se mogao napisati poseban članak. Baš kao i o vezi sa motociklističkim
bandama, recimo Hell’s Angells. Njihovi članovi su se kleli u
Harley-Davidson motocikle.

Odmetnički imidž Harley-Davidsona
znatno je ublažen proteklih godina. Sada je teško pronaći poznatu
ličnost koja nema bar jedan motocikl ove marke u svojoj garaži.
Američka legenda je postala statusni simbol, nju su počeli voziti ljudi
poput zubara, advokata, pa i političara, čak dobija i glavne uloge u
filmovima ”Easy Rider”, ”Terminator 2”, ”Black Rain” itd.

Harley-Davidson
groznica je zahvatila čitav svet, klubovi ljubitelja se ne mogu
prebrojati, prerade na bazi Harleya su dostigle milionske cifre. Kao da
se čitav moto-svet vrti oko Harley-Davidsona. Možete biti ljubitelj
drugih motocikala, ali sigurno u jednom trenutku svoga života
zaželećete da uzjašete američku legendu i ona vam tada sigurno postaje
opsesija.

Bilo kakvi zaključci na kraju ove priče bili bi suvišni, dovoljan je samo komentar: Legenda i dalje živi, i živeće.