Sweet dreams



 
PrijemPortal*KalendarGalerijaČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
sat



More Cool Stuff At POQbum.com

Septembar 2017
PonUtoSreČetPetSubNed
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930 
KalendarKalendar
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti: 
:: Zaboravio sam šifru
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
danijela1
 
Cakapo
 
VOYAGER75
 
Admin
 
pilot
 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 12 dana Sub Okt 01, 2011 3:17 pm
Anketa
Kako vam se svidja forum?
 1.da svidja mi se
 2.ne nesvidja mi se
 3.moze bolje
Pogledaj rezultate
Statistike
Imamo 11 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je Dalmatino

Naši korisnici su poslali ukupno 380 članaka u 276 teme
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice Digg  Socialni obeležak stranice Delicious  Socialni obeležak stranice Reddit  Socialni obeležak stranice Stumbleupon  Socialni obeležak stranice Slashdot  Socialni obeležak stranice Yahoo  Socialni obeležak stranice Google  Socialni obeležak stranice Blinklist  Socialni obeležak stranice Blogmarks  Socialni obeležak stranice Technorati  

Zadržite i delite adresu sweet dreams na vaš sajt social bookmarking-a

Zadržite i delite adresu na vaš sajt social bookmarking-a

Delite | 
 

 Oteto kulturno blago

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
danijela1
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 252
Datum upisa : 06.08.2009

PočaljiNaslov: Oteto kulturno blago   Sre Sep 02, 2009 10:05 pm


Najnoviji zahtevi Albanaca za povratak predmeta iz srpskih muzejskih
institucija,koji su nekada krasili vitrine pristinskog muzeja,pokrecu
pitanje i povratak srpskih dragocenosti iz stranih muzeja.Ovom prilikom
pokrenucu pricu o srpskim kraljevskim krunama,od kojih se samo jedna
nalazi u posedu naseg naroda.
Po saznanju istrazivaca,postoje cetiri
srpske krune koje su do sada sacuvane.Kruna Karadjordjevica,izlivena od
delova Karadjordjevog topa,jedina je srpska kruna koja se cuva na
teritoriji danasnje Srbije.Donedavno je i kruna Stefana Decanskog
cuvana u istoj drzavi,ali odvajanjem Crne Gore,ostala je u
"inostranstvu".Krunu Stefana Decanskog posedovala je Karlovacka
mitropolija koja ju je poklonila crnogorskom vladiki Petru Petrovicu
Njegosu prilikom njegovog susreta sa tadasnjim mitropolitom.Kruna se
cuva na Cetinju i utvrdjeno je da je vreme njene izrade kraj XIII i
pocetak XIV veka.Poslednji put je upotrebljena prilikom krunisanja
knjaza Nikole za crnogorskog kralja 1912.godine.Tom prilikom iz
simbolike se knjaz Nikola krunisao jedinom pouzdano sacuvanom krunom
Nemanjica.Postoje podaci i da Nemacka kruna Hofenstaufena,takodje
vizantijskog tipa,ima srpsko poreklo i da je pripadala nekom od nasih
srednjovekovnih vladara.Zbog nemogucnosti ispitivanja,nemoguce je to i
dokazati.
U glasniku istorisjskog drustva u Novom Sadu,u broju
22,izdatom 1935.godine,nalazi se jedan vrlo zanimljiv clanak
Suboticanina dr Alekse Ivica koji pominje jos dve srpske krune.Naime,u
svom radu dr Ivic spominje jednu srpsku krunu koja se cuva u beckoj
Dvorskoj riznici.Tu krunu je knezu Stefanu Bockaju predao veliki vezir
Lala Mohamed 11.novembra 1605.godine na Rakoskom polju.Bockaji je ovu
krunu poneo sa sobom u svoj grad Vac.Sledeceg dana 12.novembra,pred
Vacom,Bockaija je cekala delegacija grada Kronstata(Brasove) i
poklonila mu drugu krunu,takodje srpske provenijencije.
Ignac
Aurelius Fesler nam je u svom delu "Die geschichten der Ungern und
ihrer Landsassen",izdatoj u Lajpcigu 1849.godine,na strani 589.detaljno
opisao i deputaciju Kronstata i srpsku krunu koji su ovi doneli knezu
Bockaju na dar.Krunu Fesler opisuje kao zlatnu srpsku despotsku krunu
koju su gradjani Kronstata zaplenili u jednom boju sa Turcima.Sa krunom
su mu predali i jedan zlatni srpski pojas koji je,po recima
Feslera,takodje pripadao srpskim despotima.O ove dve srpske krune koje
su predate knezu Bockaiju,podrobnije pisu Kosicki sudija Jovan
Bekicki,i istoricari Sirmaj,Druleta i Homonaj.Za krunu koju je predao
vezir Lala Mohamed,znamo pouzdano da je u beckoj Dvorskoj riznici,a za
krunu koju su predali gradjani Kronstata-da se nalazi u depou
budimpestanskog muzeja.
Nasa drzava treba da istakne zahteve da se
ove krune vrate u posed srpskog naroda,kojem i pripadaju.Mnoge srpske
dragocenosti su prenosene u Austriju i Ugarsku,a ni Rusija nije bila
imuna na prijem tih predmeta.U muzeju u Petrogradu se cuva zlatom
vezeni pojas sevastokratora Branka Mladenovica,oca Vuka i rodonacelnika
Brankovica.Bezeci od Turaka,srpski princevi i vlastela,zajedno sa
svestenstvom i narodom.,dosavsi u juznu Ugarsku,nosili su sa sobom i
svoje pokretno imanje koje je ne retko sadrzavalo i vladarske
insignije.i dragocenosti.Generacijama cuvane dragocenosti su tako nasle
poslednje odrediste u dvorskim riznicama i kolekcijama zapadne
Evrope.Mnogi srpski oficiri i velikodostojnici su svoja pokretna
imanja,zenidbom i prodajom,prepustali u ruke Madjara i Nemaca,vecinom
beckih i pestanskih stanovnika.Ali ne samo srpske srednjovekovne
tekovine,nego i tekovine Srba,austrijskih podanika,koji su u novoj
otadzbini pokazali veliki kulturni i ekonomski priogres,slivale su se
vekovima,lagano,u Bec i Budimpestu.Ovo se dogajdalo narocito posle
oslobodjenja Madjarske od Turaka,kad se Bec i Pesta naglo razvijau.U
ova dva grada su se puna dva veka doseljavali penzionisani granicarski
visoki oficiri srpske nacionalnosti,noseci sa sobom mnoge dragocene
pokretnosti.Isto tako mnogi Nemci i Madjari,generali i drugi
oficiri,koji su sluzbu proveli u sredini naseg naroda,dolazili su u Bec
i Budimpestu,noseci citave karavane skoro svega sto je predstavljalo
nasu vrednost sa bilo kog stanovista.
U Becu i Budimpesti nalaze se
mnogobrojne antikvarske prodavnice i kuce.U svakoj od tih radnji uvek
se moze pronaci poneka stara srpska knjiga,srpski srednjovekovni
novac,stare srpske postanske marke,slike i ikone,oruzje i drugi
predmeti.Po recima dr Ivica,koji je,jos sredinom 20-og veka,kupovao
srpske predmete u ovim prodavnicama,mogao se sastaviti citav muzej
srpskih predmeta i dragocenosti.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
danijela1
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 252
Datum upisa : 06.08.2009

PočaljiNaslov: Re: Oteto kulturno blago   Sre Sep 02, 2009 10:05 pm

Srpsko blagu u-Dubrovniku!

Kao
najstabilnija i najpouzdanija srpska drzava,Dubrovacka republika je
bila riznicar i cuvar bogatstva srpske vlastele i vladara.Uz pripadnike
okolnih oblasnih gospodara,dragocenosti su u dubrovackim bankama i
riznicama ostavljali i pripadnici velike gospode,svestenstva i same
vladarske porodice.Zbog tadasnjih drustvemo-politickih prilika, mnoge
poklade i depoziti nikada nisu ni podignuti,vec su,ili sacuvani,ili su
posluzili za finansiranje dubrovacke flote i trgovackih
poduhvata.Mnogobrojne povelje vladara iz dinastije
Vojislavljevica,Visevica i Nemanjica su sacuvane i predstavljaju
neprocenjivo kulturno i naucno blago srpskog naroda.To sto Dubrovnik
istorijskim falisifikatima nije vse srpski grad (nek se podsmeva ko
hoce,ali istina je istina) ,ne menja znacaj i pripadnost samog grada i
njegovih stanovnika tokom citavog srednjeg i dobrog dela novog veka.O
znacaju hrvatske svesti u gradu svedoci Marin Drzic (sada ga slave kao
njihovog velikog pisca,sic!),dubrovacki plemic.,i u svom delu "Dundo
Maroje" (ko je citao,taj zna) gde je sluga Gulislav,Hrvat,jasno oznacen
kao stranac i pripadnik Dubrovcanima stranog naroda i kulture.Dum Marin
se cak sprda i sali sa pripadnikom te tzv.tisucljetne kulture.Da ne
spominjemo sta su o Hrvatima mislili Ivan Gulndulic,Mavro Orbini i Ivo
Vojnovic (sada svi njihovi!),najcuvenija imena dubrovacke
knjizevnosti.Treba li spomenuti i da je otac Rudjera Boskovica rodjen u
Krusevcu,i da se odatle preselio u Dubrovnik,a sada je "hrvatski"
naucnik.To ipak nije tema ovog teksta,vec ono sto je zaslugom
istorijskih okolnosti ostalo izvan srpske drzave,a za nju ima
neprocenjiv znacaj.
Glavni bankari i primaoci srpskih poklada bili
su,uz samu dubrovacku drzavu,i lokalni plemici i bogatasi.Medju
njima,imenima se isticu:Blaz Kabuzic,Marin Gradic,Martol
Sorkocevic,Tola Delafota,Niksa de Basa,Rusko Tudrovic,Alojz
Zuinjevic,Damjan Djordjic, i Dobrusko Latincic.Depoziti polozeni kod
ovih privatnih lica nepovratno su izgubljeni,ali oni kod same drzavne
uprave dubrovacke republike,u vecem slucaju su sacuvani.Najznacajniji
poklad su ostavili kralj Vladislav i Vuk Brankovic.Vukov poklad je
izvucen od strane njegovog sina Djurdja,a poklad kralja Vladislava je
ostao u Dubrovniku tokom mnogo vekova i neki njegovi delovi spominju se
i u XIX veku.Depozit porodice kralja Vladislava bio je smesten u pet
kovcega,i po popisu iz gradskog dubrovackog arhiva sadrzavao je:dve
platnene zavese izvezene svilom,pamucnu zavesu kao zaklon od sunca,122
srebrna tanjira,20 srebrnih zdela,14 komada zlatnog
posudja,crveno-plavu ratnu zastavu,tri zenske zlatom ukrasene
kosulje,10 kraljevskih haljina i 8 kraljevskih znamenja.Ratna zastava
kralja Vladislava,izradjena u crveno-plavoj boji,spominje se jos
1867.godine i pouzdano se zna da se jos nalazi u Dubrovniku,a druga
njegova zastava koja se ne pominje u pokladu,nalazila se 1880.godine u
seoskoj crkvi u sremskom selu Morovicu.Na toj zastavi,naslikan je na
jednoj strani Arhangel Mihailo,a na drugoj Hristos,Sveti Dimitrije, i
sunce,sa srpskim natpisom gde se pominje crkva kralja Urosa, Svete
Trojice u Crnoj Gori i grad Prizren.Sudbina drugih delova
Vladislavljeve poklade nije pouzdano utvrdjena,ali se neki delovi
pojavljuju u dubrovackom muzeju,doduse,sa legendom da pripadaju nekom
drugom vladaru ili istorijskoj licnosti.
Od bogatih poklada
izdvajaju se jos i mamuze Vitomira Preljubovica,zlatne mindjuse i
srebrni pehar Pedra Lopeza (najamnika cara Dusana),zlatno posudje
Sandalja Hranica,zlatni pojas Slavomirovica tezak cak 11 funti
zlata,.Poklade su ostavljali i Jelena Hrebeljanovic(Balsic,Hranic),koja
je ostavila kapu ukrasenu zlatom,biserima i dragim kamenjem,zatim
Vojislava,sestra Vuka Brankovica,ostavila je jednu zlatnu krunu i
cetiri para srebrnih nausnica,vlastelaVojislavljevica ostavila je
dijademu,sastavljenu od 29 srebrnih plocica.Vlastelin Ninac Cihoric
je,u poklad kod Djordjica,polozio dve dijademe izradjene od zlata sa
safirima,rubinima i krupnim biserom,a vojvoda Mrksa Sicevski -pojas od
srebra i srebrni pehar.Posto je istorijski pouzdano utvrdjeno da su
poklade ostavljali i kralj Uros I,kralj Dragutin,kralj Stefan
Decanski,car Dusan,despot Stefan i mnogi drugi,mozemo samo zamisliti
kakvo se blago krilo u dubrovackim riznicama i bankarskim
kucama.Nesigurnost gradova u unutrasnjosti,a stabilnost i bezbednost
Dubrovnika,najvise su doprinosili tome da je posle smrti cara
Dusana,polozeno najvise poklada i depozita.U notarski zapisima
dubrovackih cinovnika kaze se da je blago kralja Vukasina
Mrnjavcevica,koje je kasnije podigao njegov sin Andrejas,iznosila
nekoliko hiljada litara srebra.Nagli prodor Turaka i relativno brza
propast srpske srednjovekovne drzave,uzrokovali su konfiskaciju
odredjenih depozita za koje je dubrovacko vece smatralo da nikada nece
biti podignuti,jer su naslednici doticnih porodica izumrli.Stvari od
izuzetne lepote poklanjane su raznim katolickim manastirima,a one
izradjene od tkanina i ostalih kratkotrajnih materijala,ostavljene su u
arhiv i riznicu grada Dubrovnika.Sada je vreme da drzava Srbija pokrene
inicijativu da se savcuvane dragocenosti popisu i vrate pod okrilje
nase drzave kao kulturno blago od velikog znacaja.Posao nije lak,ali
nije ni preterano komplikovan.Za vecinu stvari postoje popisne liste u
Dubrovackom arhivu,a jedini problem bi mogla da napravi drzava Hrvatska
i njeni "istoricari" koji sve to smatraju nasledjem hrvatskog naroda.
Autor teme Felix
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Oteto kulturno blago
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Ogrebi, blago tebi!
» Porodicno Blago
» Izgubljeno blago
» IVAN GORAN KOVAČIĆ " JAMA "
» Ko sam ja?

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Ucimo zajedno :: Kulturna bastina-
Skoči na: