Autor: prim dr Vojin Popović
Alkoholizam je neinfektivna epidemija
XXI veka. Po oboljevanju i smrtnosti nalazi se na trećem mestu među
svim poremećajima zdravlja (iza kardiovaskularnih i malignih
oboljenja). Oko 3-5% celokupne svetske populacije čine alkoholičari.
Ako se posmatra samo punoletna populacija, broj obolelih od alkoholne
bolesti je 10-15%. Od tog broja, 10% je muškaraca i 3-5% žena.
Konzumiranje alkohola prisutno je i kod maloletnika: 5% učenika osmog
razreda svakodnevno konzumira alkohol, a u završnim razredima srednje
škole taj broj ide i do 20%. Oko 2/3 srednjoškolaca se napije bar
jednom u šest meseci!
Alkoholna bolest ima brojne telesne i psihičke komplikacije
Telesne komplikacije
Od telesnih komplikacija najznačajnija su
oštećenja nerava, jetre, pankreasa, srca. U terminalnim stadijuma
oboljenja ovih organa dolazi i do smrtnog ishoda (ciroza jetre,
pankreatitis, miokardiopatija).
Psihičke komplikacije
Psihičke komplikacije su takođe česte:
delirium tremens, alkoholna halucinoza, alkoholna paranoja, alkoholna
epilepsija, alkoholna demenca, patološko napito stanje, opšti psihički
poremećaji alkoholičara (depresija, neuroze, poremećaji ličnosti).
Ranije se smatralo da se opšti psihički poremećaji (depresija, neuroze,
poremećaji ličnosti) relativno retko javljaju kod alkoholičara,
odnosno, da se javljaju kao sekundarni u odnosu na alkoholizam u 90%
slučajeva. Međutim, poslednjih godina brojna istraživanja, ali i naša
iskustva na Odeljenju za alkoholizam Specijalne psihijatrijske bolnice
govore da se alkoholizam često javlja kao sekundarni poremećaj.
Sekundarni (simptomatski) alkoholizam najčešće se javlja kod poremećaja
ličnosti i ciklotimnih osoba. Kod ovih osoba sa dominacijom afektivnih
simptoma (ciklotimija - ciklična promena raspoloženja), postoji tzv.
pseudoperiodični (pseudodipsomanski) alkoholizam: osobe piju samo u
subdepresivnim ili hipomaničnim fazama.
Depresija (primarni ili sekundarni poremećaj)
Čest je
komorbiditet (istovremeno prisustvo) depresije i alkoholizma. Depresija
je uzrok velikog broja samoubistava kod alkoholičara. Od svih
samoubica, 20% čine alkoholičari. Oko 80% alkoholičara bar jednom u
životu ima period sa intenzivnim depresivnim simptomima. Od tog broja,
1/3 njih ima simptome major (velike) depresije bar dve nedelje! Nakon
jedne nedelje apstinencije 40% alkoholičara ima depresivne simptome.
Dakle, često se postavlja pitanje šta je starije, koka ili jaje (da li
se prvo javlja depresija, a potom alkoholizam ili je stvar obrnuta)?
Takođe, postavlja se pitanje da li je alkoholizam samo depresivni
simptom, odnosno da li su alkoholičari depresivne osobe koje imaju
latentno i prolongirano suicidalno ponašanje (kao i ostale bolesti
zavisnosti, gde konzumiranje supstance polako, ali sigurno vodi u
smrt)? Da li je alkoholizam izraz Frojdovog tanatos nagona (nagon
smrti, nagon za destrukcijom, uništenjem)?
Iskustva domaćih i stranih stručnjaka koji se bave problemom
alkoholizma, ukazuju na postojanje depresivnih simptoma kod velikog
broja alkoholičara. Brojne studije ukazuju na blagotvorno dejstvo
antidepresiva u lečenju alkoholnih zavisnika. Antidepresivi, naročito
oni novije generacije (Flunirin, Cipralex, Seroxat, Zoloft, Efectin,
Trittico, Remeron), vrlo brzo dovode do poboljšanja njihovog psihičkog
stanja.
Naime, tokom prve nedelje lečenja antidepresivima dolazi do smanjenja
anksioznosti i regulisanja spavanja. Krajem druge nedelje dolazi do
značajnog poboljšanja raspoloženja. Takođe, dolazi i do smanjenja
žudnje (eng. “craving”) za alkoholom, kao i do porasta motivacije za
dužom apstinencijom. Objašnjenje je relativno jednostavno. Alkoholol
dovodi do porasta pojedinih supstanci u mozgu (serotonin, dopamin) koji
popravljaju raspoloženje.
Prestanak konzumacije alkohola dovodi do smanjenja gore pomenutih
supstanci i posledičnog depresivnog raspoloženja. Antidepresivi
nadomeštaju antidepresivno dejsvo alkohola i samim tim otklanjaju
depresivne simptome (neraspoloženje, nemogućnost doživljavanja radosti,
doživljaj bezperspektivnosti, gubitak inicijative, volje, nesanica,
smanjenje apetita, seksualnog nagona, socijalnih kontakata). Studije
ukazuju i na to da i kada nastane ponovno propijanje, alkoholičari piju
manje količine alkohola nego bez antidepresiva.
Umesto zaključka
Na kraju, možemo reći da je depresivnost česta
kod alkoholičara. Još uvek ne znamo da li je depresija primarno ili
sekundarno oboljenje u odnosu na alkoholizam. Važno je da antidepresivi
povoljno utiču na povlačenje depresivnih simptoma, smanjenje želje
(žudnje) za alkoholom, kao i na jačanje motivacije za dužom
apstinencijom. |
Kalendar
Čet Sep 03, 2009 1:54 pm