Sweet dreams



 
PrijemPortal*KalendarGalerijaČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
sat



More Cool Stuff At POQbum.com

Decembar 2018
PonUtoSreČetPetSubNed
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31      
KalendarKalendar
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti: 
:: Zaboravio sam šifru
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Naj bolji poslanici
danijela1
 
Cakapo
 
VOYAGER75
 
Admin
 
pilot
 
Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 24 dana Ned Dec 24, 2017 2:02 pm
Anketa
Kako vam se svidja forum?
 1.da svidja mi se
 2.ne nesvidja mi se
 3.moze bolje
Pogledaj rezultate
Statistike
Imamo 11 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je Dalmatino

Naši korisnici su poslali ukupno 380 članaka u 276 teme
Socialni obeležak stranice
Socialni obeležak stranice digg  Socialni obeležak stranice delicious  Socialni obeležak stranice reddit  Socialni obeležak stranice stumbleupon  Socialni obeležak stranice slashdot  Socialni obeležak stranice yahoo  Socialni obeležak stranice google  Socialni obeležak stranice blogmarks  Socialni obeležak stranice live      

Zadržite i delite adresu sweet dreams na vaš sajt social bookmarking-a

Zadržite i delite adresu na vaš sajt social bookmarking-a

Delite | 
 

 Jovanka Orleanka

Ići dole 
AutorPoruka
danijela1
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 252
Datum upisa : 06.08.2009

PočaljiNaslov: Jovanka Orleanka   Uto Avg 25, 2009 3:19 pm

Jovanka Orleanka, Devica iz Orleana (fr. Jeanne
d`Arc, engl. Joan of Arc) je rođena u malom šampanjskom selu Domremiju
(danas Domremi la Pisel) 4. januara 1412, a umrla (spaljena) u Ruanu
30. maja 1431.
Jovanka Orleanka

Selo Domremi se tada nalazilo pod vlašću vojvode Burgundije u zajednici sa Englezima.

Poticala
je iz vrlo siromašne porodice. Majka je bila domaćica, a otac joj je
bio sitni seoski zemljoposednik, koji se jedino bavio zemljoradnjom.
Imala je još dva brata i dve sestre koji su umrli veoma mladi.
Roditelje je izgubila kada su Englezi osvojili Domremi. Brigu o njoj je
tada poveo njen ujak i njegova žena koji su bili nešto bogatiji.

Kao
mlada devojka bila je pastirka i svakoga dana je tražila da je njeni
staratelji vode u crkvu da se ispoveda. Jovanka Orleanka nikada nije
naučila da čita i piše. Bila je siromašno odevena, a oni koji su je
poznavali su govorili da bi po ceo dan provodila po planini čuvajući
stado i pevušeći pesme.

Bilo joj je 13. godina kada je čula prve
nebeske glasove koji su je poručivali da dođe u crkvu i da se pomoli
jer će otada početi njena božja misija. To je nesumnjivo za nju
predstavljalo nekakvo predskazanje i neki Božji zadatak koji je bio
poveren njoj. Već 1428. godine, kako će to kasnije na suđenju izjaviti
dobila je božji poziv da pomogne francuskom zapovedniku Robertu
Badrikuru i francuskom dofenu (regentu) Karlu VII Pobedniku u bici kod
Vakulera. To je malo mestašce koje se svega nekoliko kilometara
nalazilo od njenog sela. Orleanka je poletela pravo u srž bitke,
odevena u bednu pastirsku nošnju, a zapovednik ju je odmah vratio
natrag.

U međuvremenu, situacija za dofena Šarla i njegove
feudalce se drastično pogoršavala. Englezi su zauzeli Orlean 12.
oktobra 1428, približavajući se Šinonu, gde se nalazilo središte
dofenove rezidencije. Orleanka ponovo napušta svoje selo 1429. i ponovo
odlazi u Vakuleru. Francuski zapovednik je ponovo pokušao da je udalji.
Orleanka je izjavila da je Bog nju poslao da pomoge Francuzima da
oteraju Engleze, da se Šarl VII Pobedniku stavi kraljevska kruna i da
se zatim ona povlači. Ona je Badrikuru rekla:

"Ja ne znam da jašem. Ne znam ni da se borim. Bog je onaj koji će me voditi i pomoći mi."


I
pored toga što su je Francuzi ismevali, Jovanka je ostala u Orleanu.
Zatim je počela da traži prestolonaslednika jer mu je po božjim
zapovestima ona morala pomoći u ratu protiv Engleza.
Kuća u kojoj je rođena Jovanka Orleanka u Domremi la Piselu

Poručila
je da će doći da razgovara sa prestolonaslednikom Karlom. Našla ga je u
Šinonu. Kada je dofen čuo za njen dolazak, stavio ju je na probu.
Preobukao se u bednog građanina, a postavio svog najboljeg saradnika da
bude prestolonaslednik. Orleanka ga je odmah našla i poklonila mu se do
zemlje.
Stanje u Stogodišnjem ratu na početku avantura Jovanke
Orleanke. Pariz je predstavljen kao tačka na teritoriji koju su
kontrolisali Englezi i Burgundci. Rems je severoistočno.

Na
noćnoj večeri u zamku feudalca Tremoja, svi su negativno mislili o
dofenovoj zaštitnici. Smatrali su da je engleski špijun, da je veštica
i čarobnica. Orleanka je primljena na razgovor kod dofena i uspela je
da tog slabašnog regenta natera na akciju za isterivanje Engleza iz
francuske. Da bi francuska aristokratija bila sigurno da je Orleanka
devica, kako se u pismima predstavljala, poslala ju je u Poatje gde su
je pregladali veći broj francuskih lekara i opatica ne bi li ustanovili
da li je devica ili ne. Kada je utvrđeno da je zaitsa devica, vraća se
u Šinonu i priprema se za rat.

Istina, pored nje su se stalno
nalazili francuski komandanti i veliki broj vojnih stratega, a Orleanka
je bila samo tu faktor koji je davao svojom upornošću i željom za
isterivanje Engleza dodatni podstrek Francuskoj vojsci. Ponuđen joj je
mač dofena, ali ga je ona odbila i jedino je tražila da joj se donese
Božja slika pred kojim je stalno ponavljala molitvu upućenoj Devici
Mariji. Prva njena akcija je bilo oslobađanje Orleana.

Izdiktirala
je pismo koje je poslato gospodinu Rotsleru u Orleanu 22. aprila 1429.
godine da mirno napusti Orlean, ili će ga ona uz Božju pomoć sama
isterati. 30. aprila uzjahala konja, a pored nje su se stalno nalazila
dva do tri francuska viteza i krenula je sa njima ka tvrđavi. Tu je
bila i ranjena posred grudi, a Francuzi su 22. maja 1429. isterali
Engleze iz grada. Posle oporavka, kao riterka je ponovo uzjahala i
krenula sa francuskom vojskom prema Pataju. Postavlja se veliko pitanje
da li je Orleanka u borbama učestvovala kao riter ili samo kao vođa.
Ona je na suđenju izjavila da nije ubila ni jednog protivničkog
vojnika, već da je samo sprovodila božje naredbe i da je duhovno vodila
svoju vojsku. Grad Pataj je pao 18. juna 1429, čime je otvoren put za
Rems.

U pratnji dofena i njegove dvorske kamarile, odlazi u
palatu u Remsu gde je 17. jula 1429. Karlo VII Pobednik krunisan za
kralja. Orleanka je stajala pored njega, poklonila mu se i molila ga je
otpusti iz vojne službe jer je njena misija završena.

Naročito
su protiv toga bili francuski riteri jer im je ona davala duhovnu snagu
i prosto ih u svakoj borbi prisiljavala samo na pobedu.

Popularnost
Jovanke Orleanke nisu nimalo lepo prihvatli gornji slojevi francuskog
društva. Ona je bila obična seljanka koja je zahvaljujući francuskim
riterima uzdignuta do neba. Naročito je bilo interesantno zanimanje
kralja Karla za nju. Posle krunisanja, on je jedino novčano pomagao
njene najbliže i ništa više.

Dana 24. maja 1430. učestvovala je
u odbrni Kompinjea od Burgunda. Glavni zapovednik odbrane grada Gijom
de Flazi je napravio veliku grešku kada je pred francuskim vojnicima,
koji su se povlačili prema tvrđavi naredio da se zatvore vrata. Ispred
zatvorenih vrata našla se i Orleanka sa svojim riterima. Burgundi su je
oborili s konja i vezali, a ostale vojnike pobili.
Toranj u kom je bila zatvorena Jovanka Orleanka

Dok
je trajala opsada Kompinjea pokušavala je nekoliko puta da pobegne iz
tamnice i da pomogne braniocima grada. Verovala je da će je spasiti
njen kralj Šarl i dati ogroman novac za njen otkup. Međutim, umesto
otkupa, data je na čuvanje Jovanu Luksemburškom koji ju je za 100.000
zlatnih funti prodao engleskom kralju Henriku VI. Kralj Karlo VII
Pobednik nije ništa učinio da bi je oslobodio.

Englezi su protiv
nje organizovali crkveno suđenje u gradu Ruanu, koji se tada nalazio
pod protektoratom Burgundije. Za glavnog sudiju je izabran episkom
Buvea Pjer Košon (fra. Caushon - Svinja). Orleanka je bila zatočena u
starom zamku u Ruanu. Tražila je da bude premeštena u crkvenu tamnicu i
da joj se obezbedi sveštenik da bi se ispovedala.
Spomenik Jovanke Orleanke u Parizu

Prvi
put se pojavila pred porotom 21. februara 1431. Optužena je kao lažni
prorok, čarobnjak, veštica i jeretik. Optužena je da je izvršila
masovni zločin ubijajući engleske vojnike u borbi i da je naređivala
zverstva. 29. maja sudsko veće od 37 sudija je odlučilo da je proglasi
krivom kao jeretika i lažnog vernika. Presuda je donesena 30. maja
1431. po kojoj je osuđena na lomaču. Pre samog čina spaljivanja, u
tamnici su je posetili svih 37 sudija i rekli joj da se njima može
slobodno ispovediti. Tada je Orleanka izjavila da više ne čuje božje
glasove.

Spaljena je tačno u podne 30. maja 1431. na gradskom
trgu pred masom ljudi. Bila je obučena u posebnu nošnju na kojoj su
bili ušiveni crveni đavoli, pošto je tu bluzu nosio svaki jeretik koji
je osuđen na lomaču. Za vreme spaljivanja, oko nje su kružili
crkvenjaci sa knjigama i čitali molitve za spas ljudskih duša od
ovakvih jeretika. Njeni ostaci su zatim bačeni u Senu.

Četvrt
veka kasnije 1456. godine, pokrenut je novi postupak za njenu
rehabilitaciju u Parizu uz saglasnost Svete stolice.Posle ispitivanja
nekih svedoka i pregleda celokupnog materijala, presuda Košona je bila
poništena i Orleanka je bila rehabilitovana, ali ne i beatifikovana. To
se dogodilo 1909. godine, a kanonizovana je 1920. u vreme pontifikata
pape Benedikta XV. Danas se smatra za jednog od najpopularnijih svetaca
u Rimokatoličkoj crkvi.

[uredi] Spoljašnje veze
_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Jovanka Orleanka
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
 :: Ucimo zajedno :: Isrorija i mitologija-
Skoči na: