Aleksandar Makedonski

Aaleksandar Makedonski
356 p. n. e. – 323 p. n. e.

Aleksandrovo detinjstvo

Aleksandarovi
roditelji su bili makedonski kralj Filip II Makedonski i epirska
princeza Olimpija. U mladosti mu je učitelj bio čuveni grčki filozof
Aristotel. Aristotel je napustio kraljevski dvor 336 p. n. e. i od tada
Aleksandar učestvuje u državnim poslovima. U bici kod Heroneje, 338. p.
n. e., gde je Filip II pobedio udružene Atinu i Tebu, Aleksandar je bio
zapovednik levog krila. Smatra se da je prvi probio najpoznatiji
Tebanski odred, Svetu četu. Već tada je pokazao svoje veliko umeće u
ratovanju.




Aleksandar preseca Gordijev čvor


Kada
se Filip rastao od Olimpije i ponovo oženio drugom ženom, Aleksandar se
s ocem žestoko posvađao. Isprva je Aleksandar otišao s majkom u Epir.
Ipak, ubrzo se vratio u Makedoniju i izmirio s ocem. Filipa je 336. p.
n. e. ubio sluga Pausanije. Budući da je i ovaj odmah ubijen pozadina
ubistva nikad nije rešena. Aleksandar se odmah, uz podršku vojske, a
bez veće opozicije, proglasio kraljem. U to vreme Makedonija je imala
veliku vojnu premoć nad Grčkom, pa se moglo krenuti na veliki vojni
pohod na Persiju.

Dolazak na vlast



Aleksandar je
najpre došao u Korint, gde su ga izaslanici svih grčkih gradova, osim
Sparte, imenovali vrhovnim vojnim zapovednikom u pohodu na Persiju. Taj
pohod je, pre smrti, planirao Filip II. Zatim je otišao na sever i
porazio plemena Tribale i Ilire. U Grčkoj su se, međutim, počele širiti
glasine o njegovoj smrti pa se grad Teba spremao na ustanak,predvođen
čuvenim besednikom Demostenom. Aleksandar je munjevito stigao pred Tebu
i zahtevao da se grad preda. Kada su ovi to odbili, zauzeo je grad
silom. Nekoliko hiljada Tebanaca je okrutno ubijeno a svi preživeli
stanovnici su prodani u roblje. Ceo grad je -osim hramova i kuće
pesnika Pindara – razrušen, a svaki kamen u gradu preokrenut. Posle
toga ostali su se gradovi u Grčkoj pokorili.


Aleksandrovi vojni pohodi


Carstvo Aleksandra Makedonskog.

334.
p. n. e. Aleksandar je napokon krenuo u pohod na Persiju. Upravu
Makedonije poverio je Antipateru. Antipater je, da održi mir u Grčkoj,
raspolagao vojskom od 13,000 ljudi. Jačina vojske pod Aleksandrom je
bila oko 30.000 pešaka i 5000 konjanika. To je uključivalo oko 15,000
Makedonaca, 7,000 vojnika iz grčkih gradova, a ostalo su bili
plaćenici. Drugi po rangu u makedonskoj vojsci bio je iskusni
vojskovođa Parmenion. Persijsko carstvo je bilo u velikoj krizi.
Lokalni satrapi su u gradovima i pokrajinama vladali praktički
samostalno. Zbog toga Persijanci nisu imali veliku kopnenu vojsku, tek
mornaricu. Prvi sudar s persijskom vojskom bila je bitka kod Granika,
334. p. n. e.. Makedonska falanga pokazala se superiorna nad
Persijancima i Aleksandar je ostvario potpunu pobedu.

Zarobljenici
su poslati u Grčku svezani u lancima. Mnogi gradovi u Maloj Aziji
otvorili su Aleksandru vrata i dočekali ga kao spasitelja. Oni koji su
pružali otpor bili su zauzeti silom i surovo kažnjeni. U osvojenim
gradovima Aleksandar je izbacivao tirane i uspostavljao demokratska
uređenja. Time se osigurao od eventualnih pobuna. Aleksandar je odbijao
pomorsku bitku s Persijancima, već je išao na osvajanje pomorskih
gradova. Time je suzio prostor persijskoj floti. Prilikom ulaska u grad
Gordion, Aleksandar je mačem presekao čuveni Gordijev čvor. Prema
legendi onaj koji odmrsi ovaj zamršen čvor vladaće Azijom. Presecanjem
čvora Aleksandar je tako ispunio proročanstvo.

Darije III,
persijski car, poražen je i u drugoj bici kod Isa, 333. p. n. e.. Bitka
kod Isa je bila odlučna Aleksandrova pobeda i označava početak kraja
Persije. Po prvi put su Persijanci izgubili, a da je Darije vodio
bitku. Posle bitke Darije beži do Eufrata, a Aleksandar zarobljava
skoro celu njegovu porodicu. U bici kod Isa Aleksandar je imao 30.000
vojnika, a Darije III je imao 100.000 vojnika. Pobedom u bici protiv
daleko brojnijeg neprijatelja Aleksandar se dokazao kao vojni genije.
Aleksandrov
mozaik koji predstavlja bitku kod Isa. To je najpoznatiji prikaz
Aleksandra Velikog. Nađen je u palati Fauna, u Pompejima. Navodno je
mozaik precrtan od slike starogrčkog slikara Apela (grč. Απελλής)

Odbivši
sve Darijeve ponude za pregovore, vojni pohod se nastavio. Tako je 332.
p. n. e. Aleksandar bez otpora ušao u Egipat, gde su ga slavili kao
oslobodioca dok su mu egipatski sveštenici ukazali "božanske počasti".
U Egiptu je osnovao grad Aleksandriju, 331. p. n. e.. Kroz celi svoj
pohod Aleksandar je osnovao nekoliko desetina gradova, većinom iz
vojnih razloga. Mnogi od njih su se zvali Aleksandrija. U međuvremenu,
Antipater je u Grčkoj porazio spartanskog kralja Agisa III u bici kod
Megalopolisa, 331. p. n. e., pa je pohod mogao biti mirno nastavljen.

Teško
pristupačan i okružen morem grad Tir odbijao je da se preda. Opsada
Tira trajala je sedam meseci, ali je zauzet 332. p. n. e.. Nakon
zauzimanja grada oko 8.000 ljudi je masakrirano, a svi preostali, oko
30.000, prodati su kao roblje[3] Aleksandar prelazi Tigar i Eufrat bez
otpora. Darije III kao teren za obračun sa Aleksandrom odabire ravnicu,
da može razviti svoju vojsku i time iskoristiti brojčanu nadmoć.
Aleksandar je porazio daleko brojniju vojsku Darija III u bici kod
Gaugamele i zauzeo Persepolis, 331. p. n. e.. Persepolis je spalio kao
osvetu za nekadašnje persijske paleže u Grčkoj. Kada je Darije hteo da
se preda, ubio ga je njegov sluga Bes i proglasio se njegovim
naslednikom kao Artakserks IV. Besa su 329. p. n. e. uhvatili Makedonci
i ubili ga. Time je Persija bila osvojena. Aleksandar se proglasio
naslednikom Persijskog carstva i Vavilon proglasio glavnim gradom svoje
imperije.

327. p. n. e. Aleksandar je krenuo na novi vojni
pohod, dalje na istok. Premda je ukupni broj ljudi iznosio više od
100.000 to je uključivalo i žene, decu,zabavljače i drugo. Vojna sila
je bila oko 40,000 vojnika. Istočne delove Persije osvojio je bez većeg
otpora. Indijski vladar Por dočekao ga je kod reke Hidasp s velikom
vojskom koja je uključivala i 200 ratnih slonova. Bitka na reci Hidasp,
326. p. n. e., bila je krvava. Slonovi su nabijali Makedonce kljovama
dok su Makedonci slonove terali bakljama. U pometnji koja je nastala
slonovi su gazili i jedne i druge. Aleksandar je ipak pobedio i zarobio
Pora, kojeg je zatim oslobodio i prepustio mu civilnu upravu zemlje.
Koliko je daleko na istok dospeo,nije poznato. Kada je Aleksandar
nameravao da krene dalje na istok do kraja sveta vojska je počela da
pokazuje znake moguće pobune. Surova klima i tropske kiše smanjile su
vojni moral. Aleksandar je pristao na povratak u Vavilon. Prema
legendi, kada su vojnici odbili da ga slede i odbacili oružje,
Aleksandar se zatvorio u svoj šator i počeo da plače. 323. p. n. e.
Aleksandar je planirao vojni pohod na sever Afrike. Vojska je već bila
spremna, ali je Aleksandar iznenada umro.