Grcka mitologija

Grčka mitologija je
korpus priča koji pripadaju starim Grcima i čiji su predmet njihovi
bogovi i heroji, priroda sveta i vremena u kojem su živeli i koji ih je
okruživao, kao i poreklo i značenje njihovih kultova i rituala. U
modernom smislu pod grčkom mitologijom se podrazumeva, studija i
pokušaj rasvetljavanja religijskih i političkih institucija starih Grka
i njihove civilizacije, kao i pokušaj potpunijeg shvatanja same prirode
mitova i legendi.

Mitovi spadaju u prve manifestacije ljudske
mašte i nastaju zbog duboke potrebe za metaforičkom interpretacijom
svih fenomena s kojima se susreću ljudi tokom svog života. Zbunjenost i
slabost čoveka pred neprikosovenim silama Prirode, metafizičke
spekulacije, shvatanje slabosti ljudskog bića, moralne norme i dileme,
komunikacija sa sebi sličnim, izražavaju se preko priča sa simboličkim
sadržajem, kao rezultat ljudske mašte. Skupovi tih legendarnih
tradicija čine mitologiju, gdje se ogledaju prve spekulacije o životu i
Prirodi. U isto vreme, mitovi nude jasnu sliku o karakteristikama
svakog naroda, njegovom karakteru, stremljenjima i dostignućima, kao i
njegovoj trajektoriji kroz istoriju.

Grčki narod je bio jedan od
prvih koji je stvarao mitove preko kojih je pokušavao da shvati, da da
interpretacije, o svemu onome što prevazilazi dimenzije ljudskog razuma
u to vreme, kao i o svemu onome, što je u njihovim očima bilo
neobjašnjivo i neukrotivo. Njihove priče su se prenosile s koljena na
koljeno, nadograđujući se i menjajući se u skladu sa potrebama, kao i
stepenom razvoja svake epohe. [1]

U početku, za vreme rodovskih
odnosa, grčka religija sastojala se u obožavanju prirodnih pojava
(životinja, zemlje, drveća..). Nakon raspada, u homersko doba ova
religija zamenjena je verovanjem u bogove. Grci su stvorili mnogo
bogova, koje su zamišljali u ljudskom obliku. Ovi bogovi su takođe
imali i ljudsku narav, bili besmrtni i svemoćni. Grčka mitologija je
sigurno imala uticaja na sve ostale mitologije.

Nastanak sveta

Po
grčkom mitu, u početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je haos.
Zatim su se iz haosa izdvojili boginja Geja - zemlja i Uran - nebo.
Njih dvoje izrodili su ostale bogove - titane. Međutim, Uran bojeći se
da mu neko od dece ne preuzme vlast zatvori titane pod zemlju. Međutim,
jedan bog - Hronos uspeo je da izađe iz provalije i da oslobodi ostalu
braću i sestre. Tada, kao što se Uran i bojao, Hronos oduzme vlast ocu
i postade gospodar sveta. Međutim, Hronosa je zatekla ista sudbina kao
i njegovog oca, jer ga je svrgnuo sa vlasti njegov mlađi sin - Zevs.

Nastanak ljudi

U
početku, Grci su mislili da su ljudi nikli iz zemlje poput biljaka,
međutim vremenom je to verovanje odbačeno i mislilo se da je titan
Prometej od gline napravio čoveka, a da mu je Atina udahnula dušu.
Prometej je ljude štitio, pomagao im i učio ih. Od Apolona je ukrao
vatru i dao je ljudima, uhvatio je divljeg bika i dao ljudima da ga
upregnu, naučio ih je kako da vade rude. Zbog svega ovoga Zevs se
naljutio i naređeno je da Prometej bude okovan gvozdenim lancima i na
Kavkazu on beše prikovan za jednu stenu gde je svaki dan sletao orao
koji mu je kljuvao jetru. Prometej je dugo ovako visio dok ga Herakle
nije oslobodio.

Heroji

U grčkoj
mitologiji spominju se i polubogovi, koji se nazivaju herojima. Oni
imaju natčovečansku snagu, pamet, spretnost. Obično su bili sinovi
bogova i smrtnika, zaštitnici ljudi, ubice čudovišta i razbojnike.
Najpoznatiji grčki heroji jesu Herakle (Herakles, Herkules, Herkul),
Tezej, Jason. Pogledati *Heroji

Neki od najpoznatijih grčkih mitova su:

* Prometej
* Persej
* Dedal i Ikar
* Adonis
* Mida
* Atalanta
* Tantal
* Dionis
* Sizif
* Orfej i Euridika
* Herakle
* Tezej
* Medeja
* Ilijada
* Pandora
* Odiseja
* Dioskuri
* Argonauti
* Persefona