Mihael Šumaher

Mihael
Šumaher (nem. Michael Schumacher), rođen 3. januara 1969. godine,
nemački je vozač Formule 1 i sedmostruki šampion. Svoju karijeru u
Formuli 1 započeo je 1991. godine vozeći za ekipu Džordan. U trci za
Veliku Nagradu Belgije osvojio je sedmu startnu poziciju. Iste godine
postigao je dogovor sa Flaviom Brijatorem i u sezoni 1992-1993 prešao
je u tim Benetona. Sezonu je završio na 3. mestu, sa osvojenih 53 boda.
Prva titula svetskog prvaka u sezoni 1994. sa 8 pobeda i 92 osvojena
boda osvajio je sa ekipom Beneton-Ford. Godine 1996. prešao je u tim
Ferarija. Od tada ne tako konkurentne ekipe napravio je svetskog prvaka
i zajedno sa njom osvojio 5 uzastopnih svetskih šampionskih titula.
Ovim podvigom ušao je u istoriju moto sporta kao jedini vozač sa
osvojenih 7 šampionskih titula u najprestižnijoj kategoriji motor
sporta.

Posle Velike nagrade Italije 2006., 10. septembra,
najavio je svoje povlačenje nakon kraja sezone. Njegov naslednik u
Ferariju je u tom trenutku Mercedesov vozač Kimi Raikonen.

Mladost
Mihaelov pobednički bolid Formule 3 iz 1990.

Mihael
je sin Rolfa Šumahera, zidara, koji je bio vlasnik lokalne karting
staze u njihovom rodnom Kerpenu, a majka Elizabeta radila je po
kantinama. Sa 4 godine Mihael je vozio svoje prve karting trke, s
bolidom koji je napravio njegov otac. To su bila obična dečja kolica
malo ojačana konstrukcijom u koji je bio ugrađen motor od mopeda. U 6.
godini Mihael je osvojio prvi naslov u lokanom prvenstvu malih kartinga
i time je pokazao svoj talent za vožnju. Odmah se pokazao interes za
njega i Mihael je s kartingom ušao malo dublje i ozbiljnije. Pored
kartinga trenirao je i tekvando. Od 1984. godine Šumaher je vozio
nemačke i evropske serije u kartingu uključujući i Formulu Konig.
Godine 1987. je osvajio nemačko i evropsko prvenstvo u kartingu, što je
uzrokovalo i napuštanje škole, pa je počeo raditi kao mehaničar. Godine
1988. je počeo da se trka s formulama počevši sa Formulom Ford serijom,
kasnije nastavlja s puno ozbiljnijom nemačkom Formulom 3 gde je u
naredne dve godine vozio vrlo uspešno i osvojio naslov 1990. Krajem
1990. pridružio se Mercedesovom juniorskom programu trkačih vozača i na
zadnjoj trci te godine, u trci prototipova pobedio je na stazi
Autodromo Hermanos Rodrigez. Godinu 1991. je nastavio u istom prvenstvu
takođe pobedivši na zadnjoj trci u Japanu sa bolidom
Zauber-Mercedes-Benz C291. Iste godine se takmičio se u još nekoliko
prvenstava kao što su japanska Formula 3000 i DTM (nemačko prvenstvo
turističkih automobila).


Beneton

[uredi] 1991 - 1993

Nakon
debija na VN Belgije za Džordan Ford, Mihael je već sledeću trku na VN
Italije bio u drugom bolidu, bolidu ekipe Beneton Forda. Prvu trku u
Benetonu Šumaher je završio na 5. mestu ispred timskog kolege i
trostukog svetskog prvaka Nelsona Pikea. Sezonu u Benetonu odvezao je
do kraja osvojivši 14. mesto u ukupnom poretku sa 4 osvojena boda.

U
svojoj prvoj punoj sezoni 1992. Mihael počinje igrati značajniju ulogu
u Formuli 1 kada ostvaruje prvi izlazak na podijum na VN Meksika. Svog
novog timskog kolegu Martina Brundlea ostavljao je na kvalifikacijama i
do sekunde zaostatka. Ajrtona Senu je kritikovao na VN Brazila zbog
nepotrebnog ponovnog obilaženja, kada ga je Mihael već prošao jer je
Sena imao već vidljive probleme na bolidu, te je kasnije odustao.
Takođe su se sudarili i na Velika nagrada VN Francuske kada Mihael
neoprezno i kasno kočio i udario u Senu. Na podijum se vratio domaćem
terenu na VN Nemačke na Hokenhajmu, a na VN Mađarske je izletio kada mu
je na ravnini ispao zadnji stabilizator. 30. avgusta Mihael je ostvario
prvu pobedu na VN Belgije tačno godinu dana nakon debija. U celoj
sezoni na startu se nije kvalifikovao slabije od 6. mesta. Sezonu je
završio na 3. mestu s 53 boda iza Najdžela Mensela i Rišara Patresa
koji su vozili za Vilijams, čiji su bolidi imali imali aktivno vešanje
i kontrolu proklizavanja.

1993. Mihael nastavlja sa Benetonom.
Na prvoj trci na VN Južnoafričke Republike u jednom duelu sa Senom
prilikom Mihaelovog napada Sena je ušao na njegovu putanju i kako bi
izbegao sudar, Mihael se okrenuo. Na VN Velike Britanije Šumaher je
prestigao Senu u borbi za drugo mjesto. Kao i godinu ranije deklasirao
je novog timskog kolegu i veterana Rišara Patresa, kom je to ujedno
bila i poslednja sezona u Formuli 1, na utrkama, a pogotovo na
kvalifikacijama ostavljavši ga vrlo često i preko sekunde zaostatka.
Uspeo je ipak pobediti na VN Portugala krajem sezone. Osvojio je 52
boda i završio sezonu na 4. mestu.

[uredi] 1994 - 1995

Mihael
je u sezonu 1994. ušao pobedivši 6 puta u prvih sedam odvoženih trka.
Njegov Beneton kao i neki drugi bolidi bili su pod sumnjom da koriste
nelegalna elektronska pomagala. Ta priča bila je aktuelna kroz čitavu
sezonu i stalno su se vukli repovi na tu temu. Na Velika nagrada VN
Velike Britanije u krugu za zagrevanje Mihael je prestigao Dejmona Hila
i vozio se tako par zavoja dok ga nije propustio napred. To nije u
skladu s pravilima i Mihael je zaradio kaznu stani-kreni kasnije u
samoj trci. Ignoriravši tu kaznu Mihael je nastavio voziti da bi
kasnije zaradio crnu zastavu što je automatsko isključivanje sa trke,
ali Šumaher nije poštovao zastavu i ttrku je završio u regularnim
uslovima kao drugi. Kasnije je diskvalifikovan i još je zaradio kaznu
od zabrane učestvovanja na sve trke. Šumaher je kasnije objašnjavao da
crnu zastavu nije video i da je slušao šta mu govore injženjeri preko
radio veze da mora ignorisati sve kazne koje su mu bile namenjene jer
navodno nisu u skladu sa pravilnikom za dodeljivanje kazni. Zabranu na
2 trke Mihael je zatražio da mu se računaju kasnije u sezoni jer je
hteo voziti na domaćem Hokenhajmu i na stazi Spa Frankošamp. Međutim,
upravo na trci u Spa na VN Belgije Šumaher je diskvalifikovan na kraju
trke u kojoj je pobedio zbog 2 mm pretanke daske na podnožju bolida.
Beneton je uložio žalbu da se daska izgrebala prilikom jednog
Mihaelovog okretanja u trci koje je za Mihaela dobro prošlo. FIA za to
nije priznala žalbu. Trke u Italiji na Monci i u Portugalu na stazi u
Estorilu Mihael nije vozio, a njegov najveći konkurent Dejmon Hil je
pobedio na obe trke i smanjio zaostatak za Mihaelom na samo bod. Taj
bod razlike ostao je i na kraju kada su obojica pobedili na još naredne
dve trke, Mihael u Herezu, a Hil na Suzuki za finalni rasplet na VN
Australije kada se sudaraju u međusobnom dvoboju na stazi u borbi za
naslov prvaka. Bolidi su bili previše oštećeni za nastavak trke i za
obojicu to je značio kraj. Prvi naslov pripao je Mihaelu. U tek trećoj
punoj sezoni osvojio je naslov prvaka i to kao drugi najmlađi prvak na
večitoj listi iza Emersona Fitipaldija. Naslov je posvetio ranije u
sezonu tragično poginulom Ajrtonu Seni. Svoj prvi naslov prvaka Mihael
je osvojio sa 8 postignutih pobeda i 92 osvojena boda.

Sezona
1995. bila je potpuno čista i bez ikakvih kontroverzi. Šumaher je
ubedljivo trijumfovao i stigao do drugog naslova prvaka i postao
najmlađi dvostruki svetski prvak. U njegov Beneton te je sezone bio
ugrađen Renoov motor isti onakav kakav je bio i kod Vilijamsa. Michael
je te sezone ostvario čak 9 pobjeda čime je izjednačio Menselov rekord
iz 1992. u broju postignutih pobeda u jednoj sezoni, a još na dve trke
pobedio je njegov timski kolega Džoni Herbert. Jedna pobeda se naročito
ističe te sezone koja je ostvarena na VN Belgije u koju je startao sa
šesnaeste pozicije. Pored svih tih silnih uspjeha te sezone tu sezonu
karakterišu i velike borbe između Šumahera i Dejmona Hila koje su
gotovo uvek završavale sudarima. Prvi sudar dogodio se na VN Velike
Britanije (domaća za Hila) kada je Hil pokušao prestići Šumahera, te je
na kraju u neuspehu izbacio i sebe i Mihaela. Takođe, nešto slično
dogodilo se na VN Italije kada je Hil prekasno kočio u jednoj šikani i
direktno se zabio u Mihaela u zadnji dio bolida i obojica su bili van
trke. Upravo je na te dve trke pobedio drugi Benetonov vozač Džoni
Herbert. Šumaher je sezonu je završio za njega tada rekordnih osvojenih
102 boda.