Život s očuhom ili maćehom

Većina tinejdžera bi najviše volela da živi sa
svojim roditeljima - po mogućnosti, s oba roditelja - ali to ne bude
uvek tako. Razvodi se dešavaju, a nekada se desi i da dobijete očuha
ili maćehu i da morate tome da se prilagođavate.

To uopšte nije
lako. Razvod roditelja ili gubitak jednog od roditelja već su bili
dovoljno teški - a onda vaša majka ili otac upoznaju nekog novog, i tog
novog dovedu i u vaš život. I od vas se očekuje da tu osobu slušate kao
da vam je roditelj. Nekada ta osoba ima i sopstvenu decu, što vam još
više promeni život - odjednom delite životni prostor i s nekim ko bi
trebalo da vam bude kao brat ili sestra. Tu su nove navike tih novih
osoba, često i nova pravila, sasvim je moguće da se osećate kao da oni
uzurpiraju nešto što nije njihovo. Kako se snaći u svemu tome?

Za
početak, pokušajte da prihvatite da vaši tata ili mama imaju pravo da
nađu sebi nekog novog. Setite se da nije verovatno da bi u svoj, a
naročito ne u vaš, život uveli nekoga za koga misle da nije dobra osoba
i da bi vas povredio (može i to da se desi, ali to je već druga priča -
ovde govorimo o situaciji kad su vaš očih ili maćeha normalne osobe). A
onda pokušajte da se prilagodite novonastaloj situaciji - sopstvenom
brzinom.

Možda će se vašoj mlađoj sestri dopasti novi "tata"
mnogo više nego vama i smesta će ga prihvatiti - to je u redu, i ne
znači da tako morate da postupite i vi ili ste kreten. Ako vam je
potrebno više vremena da prihvatite očuha ili maćehu, nemojte
požurivati sebe, ali im dajte šansu. Ponašajte se prema njima s
poštovanjem, nemojte ih smesta tretirati kao neprijatelje. Dobili ste,
uz očuha ili maćehu, i novog "brata" ili "sestru"? Niko ne kaže da ih
smesta morate obožavati - ali ih ne morate ni tretirati kao da su vam
nešto skrivili. Setite se da je i za njih ovo isto toliko zbunjujuća
situacija kao za vas.

Nije lako postepeno se prilagođavati kad
su vam ti novi ljudi u vašoj sopstvenoj kući (ili ste se vi preselili u
njihov stan, pa se osećate još više nesigurno), ali pokušajte.
Prihvatite kao činjenicu to da će ti novi ljudi biti deo vašeg života i
razmislite pod kojim uslovima je to za vas prihvatljivo, šta pristajete
da učinite, a šta ne (recimo, ako ne želite očuha da zovete "tata",
niko nema prava da vas tera na to), i to, bez buke i dobro
argumentovano, stavite svima do znanja - ili, ako vam je tako lakše,
razgovarajte o tome samo s mamom ili tatom. Kakva će biti organizacija
života u novonastalim okolnostima (ko će kuvati, ko šta čisti, takve
stvari) odlučiće, kao i uvek, odrasli, i u to se ne treba mešati.

Sasvim
je sigurno da se nećete od samog starta osećati lagodno u novoj
situaciji - prihvatite to kao činjenicu, ali ne i kao nešto što se s
vremenom ne može promeniti. Ako se prema novim ljudima u svom životu (i
svojoj kući) ne ponašate kao prema uljezima i neprijateljima, već kao
prema osobama koje bi vam se s vremenom mogle dopasti, verovatno će se
i oni tako ponašati prema vama i verovatno ćete s vremenom i prihvatiti
jedni druge. U suprotnom, ako odmah krenete s neprijateljstvom, samo
ćete večito imati bojno polje u sopstvenom domu, što teško da je nešto
u čemu ćete uživati.