Istorija Formule 1

Istorija Formule 1



Izgled Fanđovog bolida iz 1951.






[uredi] 1950. - 1958. - Povratak trka


Prvenstvo Formule 1 je prvi osvojio italijan Đuzepe Farina u svojoj Alfi 1950, „za dlaku“ pobedivši svog argentinskog ekipnog vozača Huana Manuela Fanđa.
Ipak je Fanđo osvojio titulu 1951. i još četiri sledeća u narednih šest godina dok mu nije dvostruki svetski prvak Alberto Askari poremetio planove vozeći za Ferari. Iako se Britanac Sterling Mos
redovno takmičio nikad nije uspeo osvojiti Svetsko prvenstvo. Fanđo je
ostao poznat po tome što je dominirao Formulom 1 čitavu deceniju i dan
danas se smatra vicemajstorom Formule 1.

[uredi] 1958. - 1980. - Garažeri


Prvi Britanac koji je osvojio Svetsko prvenstvo je bio Majk Hotorn, donevši Ferariju titulu 1958. Međutim kada je Kolin Čapman
ušao u F1 kao dizajner šasija i kasnije osnivač Lotusovih automobila
Velika Britanija je dominirala Formulom 1 celu deceniju. Pored Džima Klarka, Džekija Stjuarta, Džeka Brabama, Grejama Hila i Denija Hjuma, britanski timovi i njihovi vozači su osvojili 12 svetskih prvenstava od 1962. do 1973.
Godine 1962. uvedeno je novo vozilo sa aluminijskom šasijom nazvanom monokok umesto tradicionalne tubularne šasije. Godine 1968. Lotus je stavio reklamna slova Imperijal tobaka na vozilo i tako uveo sponzorstvo u taj sport.
Aerodinamika je polako dobila važnost u dizajniranju vozila sa pojavom aerofoila u kasnim 1960. Kasnih sedamdesetih Lotus je uveo zemljani efekt aerodinamike koji je bolidima povećao brzinu na krivinama.
Stvaranje Međunarodne federacije sportskih automobila 1979. je uzrokavalo niz trzavica između FISE i FOCE u kojima su se FISA i njen predsednik Žan Marij Balestre neprestano sukobljavali sa društvom konstruktora Formule 1 oko televizijskih zarada i tehničkih pravila.

1981. - 2000. - Veliki biznis


FIA je stavila zabranu na zemljani efekt aerodinamike u sezoni Formule 1 1983. Do tada su već turbonabijeni motori, koje je Reno uveo 1977., proizvodili 700 ks (520 kW) i tako postali neizostavni deo takmičenja. Kasnije, tačnije 1987,
turbo bolidi Formule 1 su proizvodili 1000 ks u trci. Ti automobili su
bili i ostali najsnažniji trkaći automobili ikad napravljeni. Da bi
smanjila energiju motora i brzinu, FIA je ograničila kapacitet
rezervoara goriva 1984. i smanjila brzine bolida 1988. pre zabrane motora sa turbo punjenjem 1989.
U ranim devedesetima ekipe su uvele pomoćnog elektronskog vozača za
upravljanje snagom motora, kontrolu protiv proklizavanja i
poluautomatski menjač. Neke su posuđene od savremenih motornih vozila.
Neke kao aktivni oves je prvenstveno napravljen za stazu a kasnije su
se probile na tržište ličnih automobila. FIA je zbog pritužbi da je
tehnologija određivala rezultat trka više nego vozačeva veština
zabranila 1994.
mnogo takvih pomoćnih sredstava. Ipak mnogi promatrači su smatrali da
je zabrana takvih pomoći vozačima zapravo bila zabrana zato jer FIA
nije imala neku tehnologiju koja bi eliminisala takve stvari u trci.
Timovi su potpisali drugi dogovor o slaganju (Dogovor Konkord), 1992. i treći 1997. koji ističe krajem 2007.
Na stazi ekipe Meklaren i Vilijams su dominirale 80-ih i 90-ih. Honda i Meklaren su najviše dominirali u 80-tima dok je Reno
pojačan za Vilijamsovim vozačima dobio nekoliko Svetskih prvenstava
sredinom 90-tih, sve dok se Meklaren nije vratio u kasnim 90-tim.
Rivalstvo između trkačkih legendi Sene i Alena Prosta je postalo Formulina glavna zanimacija u sezoni 1988. i nastavila se sve dok se Prost nije povukao krajem 1993. Tragično i ironično Sena je poginuo 1994.
u krivini Tamburelo na Velikoj nagradi San Marina i preuzeo je Prostovo
vodstvo u Vilijamsu te godine. FIA je poboljšala sigurnosne standarde
na stazi tako da od tog vikenda nijedan vozač nije poginuo za vreme
trke na stazi.
Vozači iz Meklarena, Vilijamsa i Renoa pre poznatog kao Beneton i Ferarija (ekipe poznatije kao Velika četvorka) dobili su svako Svetsko pravenstvo od 1984.
do danas. Zbog tehnoloških napredaka u 90-tima cena takmičenja u
Formuli 1 je dramatično porasla. To je povećalo finansijski teret
zajedno sa dominacijom te velike četvorke (koji su bili finansirani od
velikih proizvođača automobila poput Dajmler Krajslera,
što je rezultovalo da male ekipe nisu finansijski mogle opstati u
Formuli 1. Finansijski problemi su naterali nekoliko timova da se
povuku. Od 1990. 28 timova se povuklo iz Formule 1 što je potaklo bivšeg Džordanovog vlasnika Edija Džordana da kaže da su dani takmičenja gusarskih brodova gotovi.

[uredi] 2000. - danas - Moderna Formula 1



Mihael Šumaher u Ferariju 2005. na velikoj nagradi SAD





Ranim 2000-im Formulom 1 „vladao“ je Mihael Šumaher i Ferari. Početkom 21. veka oboreno je nekoliko rekorda. Godine 2001.
Šumaher je postavio novi rekord u najvećem broju osvojenih Velikih
nagrada, dok je raniji nosilac tog rekorda bio Alen Prost sa 51
osvojenom Velikom nagradom. Godine 2002.
Šumaher je postavio takođe novi rekord tako da je osvojio Svetsko
prvenstvo vozača pre kraja sezone od bilo kojeg prašnjeg vozača
osvojivši Veliku nagradu Francuske u julu te godine. Godine 2003.
osvojio je 6. titulu svetskog prvaka pobedivši tako pređašnjeg nosioca
rekorda Huana Manuela Fanđa koji je osvojio 5 titula. Šumaher i Ferari nisu bili jedini koji su obarali rekorde u tom periodu. Godine 2003. Fernando Alonso je postao najmlađi osvajač prvog startnog mesta u trci kvalifikujući se na Velikoj nagradi Malezije 2003. Kasnije te godine postao je najmlađi pobednik Velike nagrade ikad kada je pobedio na Velikoj nagradi Mađarske. Uprkos Ferarijevoj dominaciji Kimi Raikonen je imao teoretske šanse uzeti prvenstvo 2003. pre kraja sezone na Velikoj nagradi Japana. Huan Pablo Montoja je isto bio blizu 2003. godine.
Neke od pomoći vozačima su se vratile i omogućile da izbegnu
restrikcije FIA-je. U međuvremenu napravljeno je nekoliko promena u
pravilima u pokušaju da se poveća atrakcija na stazi i da se smanje
troškovi. Štaviše način kvalifikacija se nekoliko puta promenio od
2003. Još jedno novo pravilo je nateralo vozače da počnu trku sa istom
količinom goriva koju su imali tokom kvalifikacijskog treninga, uvodeći
novi taktički element u strategiju svakog tima. Novo pravilo je
naglašavalo da svaki motor mora izdržati dva vikenda trka (dve Velike
nagrade). A vozač koji je morao zameniti motor tokom kvalifikacije
morao je startovati sa zadnje startne pozicije. Takođe, vozačima nije
bilo dopuštenio menjati gume tokom trke osim ako su gume bile opasno
istrošene.
Prvih nekoliko godina 21. veku u Formuli 1 bilo je nekoliko kontroverznih skandala. Na Velikoj nagradi Austrije Rubens Barikelo
Šumaherov ekipni kolega u Ferariju koji je vodio trku po narađenju iz
boksa morao ga je propustiti. Nakon Ferarijevog skandala FIA je kaznila
Ferari i zabranila ostalim ekipama takvo mešanje u trku.
2005. na Velikoj nagradi SAD izašlo je samo tri od 10 ekipa na stazu kada se ispostavilo da su Mišlen gume preopasne za trke.
Ranih 2000-ih Berni Eklston i njegova organizacija FOA je napravila brojne trejdemarke, službeni logo i službene internet stranice sporta u pokušaju da mu da korporacijski identitet. Eklston je eksperimentisao sa pej per vju televizijom (Bernivižn) koja je omogućavala fanovima da kupe i gledaju celu sezonu F1 ali nakon